Аутори људи без образовања

Аутор више уџбеника по којима се предаје основцима у државама региона и редовни професор Филозофског факултета у Никшићу др Слободан Радоњић оцијенио је да се у Црној Гори, за израду уџбеника за ученике у реформи "често ангажују аутори који немају ама баш никакво дидактичко-методичко и педагошко-психолошко образовање". Он је казао "Дану" да се аутори не бирају по знању и стручности, већ по послушности и нашим пословичним везама, због чега у новим уџбеницима има пуно материјалних грешака, односно "не говоре о стварном стању".
Наш саговорник је аутор уџбеника биологије за шести разред, по коме у овој школској години раде основци у БИХ. Његов рукопис је недавно изабран на анонимном конкурсу за штиво по коме од септембра уче дјеца у тој држави. Још два Радоњићева уџбеника су у примјени посљедњих пет година (за осми и девети разред) у БИХ, а тренутно је ангажован на изради уџбеника методика наставе биологије за четврту годину Природно-математичког факултета у Београду.
-Што се тиче рукописа који је изабран на конкурсу у БИХ, ради се садржајима биолошке дисциплине ботаника, чији концепт није прихваћен у Црној Гори, већ су, након неуспјелог конкурса, ангажовани аутори, не по знању и стручности, већ, на жалост, по послушности и нашим пословичним везама. Познато је да се у Црној Гори ангажују аутори са других, а не наставних смјерова, који не знају шта је час, нити су их држали у основној или средњој школи. Нијесу носили школски дневник, нити знају шта је примјерено способностима ученика одређеног узраста, сматра Радоњић.
Он истиче да његови студенти на завршној години никшићког Филозофског факултета за дипломски рад раде истраживање квалитета реформских и традиционалних, односно досадашњих уџбеника.
-Наставници у школама нијесу задовољни новим уџбеницима. Осим високо квалитетног папира, од стране наставника, тешко да ће се наћи нека друга похвала. У већини истраживања и анализа, ти уџбеници не могу да добију прелазне оцјене, ново штиво није примјерено узрасту за који је написано и обилује материјалним грешкама. А то значи, да оно што је написано, не одговара стварном стању, каже Радоњић.
Он напомиње да се уочене грешке не исправљају у новим црногорским уџбеницима, наводећи као један од многобројних примјера и уџбеник за најмлађе основце у реформисаној деветогодишњој основној школи, који је и "Дан" објавио прије двије године. Ради се о "типичној црногорској породици", која је илустрована као породица, у којој су су сви чланови бијелци, осим једног дјетета, које је црнац.
-То је у уџбенику још увијек "типична" црногорска породица и то је само један од многобројних примјера. Као што сам рекао грешке се не отклањају, јер се у одређеним случајевима ради о превођењу страних уџбеника, тврди Радоњић.
Поред некомпетентних аутора, он сматра да кривицу осносе и "некомпетентни рецезенти", који се бирају по истом кључу, без критеријума знања и стручности.
-Рецезент уџбеника мора бити најмање компетентан колико је и сам аутор, али у Црној Гори сада није такав случај. Рецезенти се бирају по истом кључу, у струци су непозната имена, која имају задатак да бирају рукописе на основу туђих налога, каже Радоњић.
Он додаје да постоје општи захтјеви којима мора да удовољи један савремени уџбеник, о чему би надлежни у Црној Гори коначно морали да поведу рачуна. Као прво, он мора бити научно заснован, што значи да не смије садржавати чињенице, појмове, законитости и терминологију, које нијесу научно верификоване или су превазиђене развојем науке.
-Савремени уџбеник мора бити дидактички оформљен у сагласности са савременом теоријом и праксом образовања, прилагођен психофизичким могућностима ученика, написан једноставним, дјеци приступачним језиком и да уважава језички стандард, као и да је графички, ликовно и технички у складу са дидактичким захтјевима и графичким могућностима, како би утицао и на ученичко естетско васпитање и културе. Уџбеник треба да буде конципиран тако да провоцира мисаони и стваралачки потенцијал ученика, али и да буде живи извор знања, који ће подстаћи ученика да сазнаје и мисли, да се игра и оплемењује свој дух, да се пита о свијету и тражи одговоре, да на искуству прошлости, али прије свега на савременој науци, стекне знања потребна за нови вијек , подсјећа Радоњић, који је до сада самостално или као коаутор написао близу 40 уџбеника, приручника и монографија и аутор је више од 100 стручних и научних радова.

Монопол не води квалитету

Професор Слободан Радоњић истиче да једино конкуренција на тржишту уџбеника, води њиховом квалитету, што није случај у Црној Гори, гдје један издавач, Завод за уџбенике из Подгорице има монопол.
-Не вјерујем да је баш по вољи стручњацима из БИХ, да је аутор три од четири уџбеника, неко из иностранства. Али, тајност и конкуренција побољшавају понуду и квалитет. У бившим републикама, осим у Црној Гори и БИХ, однедавно су почели да издају више уџбеника за један исти програм, у Србији најмање по четири за сваки предмет, у Хрватској од два до четири, док у Словенији нема ограничења. У посљедње вријеме, посебно бих истакао квалитет програма и уџбеника у Хрватској. Тамо је конкуренција велика, многи издавачи имају проблема, али на тржишту опстају само најквалитетнији уџбеници, каже Радоњић.