Сексуални скандал с политичким потекстом

Главна љубавна прича године на измаку, уједно и главни скандал јесте судбина директора ММФ Доминика Строс-Кана, чија се страст распламсала према собарици хотела „Софител“ у Њујорку, Нафисатоу Дијало. У овој причи је присутно све: интрига, детективски сиже и трагично финале. Он је остао без своје дужности и опростио се од председничких амбиција, а она је оптужена за лажно сведочење.

Познати финансијски стручњак је ухапшен 14. маја на њујоршком аеродрому, оптужен је напад и покушај силовања хотелске собарице. У таласу оптужби финансијера су подсетили и на дела из далеке прошлости. Испоставило се да „демон у ребрима“ Строс-Кану ни раније није давао мира. Уосталом, овог пута се оптужбе нису потврдиле. Нафисатоу Диало није успела да убеди суд у кривицу Строс-Кана. Оптужница је одбијена, а јавност је почела да говори о томе да је тада већ бивши директор ММФ намерно оцрњен.

С друге стране, од првих дана, кад је скандал тек почињао неки стручњаци су почели да говоре о великој политичкој игри. Како сматра професор МДИМО Евгеније Обичкин, Доминик Строс-Кан је многиме сметао на овој дужности.

У вези с очекивањима новог таласа светске кризе и са заоштравањем спорова о светским девизним проблемима Доминик Строс-Кан је био фигура која није задовољавала амерички или англосаксонски лоби. Јер тада се најоштрије постављало питање о будућности долара као светске резервне валуте. А позиција Строс-Кана је могла представљати одређену опасност по Америку.

Уосталом, Строс-Кан није сметао само САД. У својој домовини, у Француској, политичар је био сасвим у стању да на следећим председничким изборима конкурише председнику државе Николи Саркозију. Окрњени реноме је ово супростављање учинио више декоретивним него реалним. После скандала је Социјалистичка партија, коју је представљао Строс-Кан, практично лишена свог главног кандидата, каже руски политички аналитичар Максим Минајев.

У француском контексту то је политичко стопостотно оружје, зато што је Строс-Кан лидер умереног крила социјалистичке партије Француске. Он је био главни кандидат ове странке на председничким изборима. Његово одстрањивање је довело социјалисте у врло тешку ситуацију, остали су без главног адута у борби против Саркозија.

Ипак, већина аналитичара без обзира на очигледну корист за Саркозија с великом сумњом прихвата верзију о француском трагу. Пре ће бити да је Америка у питању – то се лепо уклапа у традицију прекоокеанских политичких игара, сматра Евгеније Обичкин.

Није случајно што је сексуални скандал избио на америчком тлу. То представља специфичност и разлику америчке друштвене културе од француске. Јер, у европској култури се лични живот политичара јасно раздваја од друштвеног. И наравно, овакав скандал се врло згодно могао организовати у САД.

Сам Строс-Кан се прилично брзо опоравио. Тачно 4 месеца након што је остао без дужности у ММФ он је ставио до знања да чак и након што је изгубио могућност да се кандидује за дужност председника Француске не жури да стави крст на своју политичку каријеру. Осим тога, као талентовани финансијер тешко да ће у савременом свету остати без посла.