Евро: ужасни крај или бескрајни ужас

Евро је успео да преживи 2011. годину. Ипак проблеми нису решени: конкретне мере за спас јединствене европске валуте нису објављене и читав низ угледних експерта уверен је да су дани евру одбројани.

Током 2011. године европски политичари су усиљено покушавали да спасу евро и сопствену економију. Ипак, многи експерти све чешће су говорили о томе да су ови покушаји у најбољем случају имали половични карактер: конкретни кораци нису били учињени. Главни резултат године је то што супроблем евра макар почели да разматрају, сматра аналитичар Алексаднар Јаковљев.

Још једно достигнуће године је постало коначно јасно: актуелна криза је била постављена у темеље стварања зоне евра. Многи експерти су пресудили евру још пре његове појаве.

Може се рећи да је ЕУ тежила да изгради политичку конструкцију на економској мочвари. Још један од узрока актуалних проблема је непоштовање договора, додаје главни економиста BNP Paribas Јулија Цепљајева.

Када је зона евра добила јединствену Централну банку са координирајућом политиком за читав регион, свака влада је имала Министарство финансија. У многим земљама појавили су се озбиљни стимуланси да финансирају своје проблеме и покривају свој буџетски дефицит помало на рачун суседа. Таква политика је довела до увећања дугова у зони евра, а механизама који би држали у оквиру усвојених споразума није било. На крају је у многим европским земљама државни дуг премашио 100% од унутрашњег бруто производа. Мада је критеријум био јасан – 60% унутрашњег бруто производа.

Све то је довело у целини до читавог клупка проблема, додаје експерт.

Дужничка криза у краткорочној перспективи је када нема новца и тешко се рефинансирају постојећи дугови. Дужничка криза у дугорочној перспективи је када треба знати да ли ће бити довољно новца у случају појаве нових дужника. Трећи проблем се састоји у томе како да се промени систем тако да се не појаве такве ситуације.

Управо смена модела може да постане једино решење датог задатка, инсистира руски стручњак за стратешку анализу Игор Николајев.

На крају су експерти већ припремили три прогнозе. Најоптимистичнију износи Јулија Цепљајева.

Треба ићи путем даље интеграције, уводити заједничко европско министарство финансија, концентрисати у једним рукама буџетску политику. Треба потписати нови споразум у зони евра, зато што постојећи споразум такав наднационални орган не предвиђа.

Лечење ће захтевати додатне мере, али зона евра ће бити обновљена и издржаће, уверен је Александар Јаковљев.

Не искључујем да ћемо видети излазак низа земаља из зоне евра, а после тога низ банкротстава у редовима европских земаља ван зоне евра. Могуће да ће то бити нека катарза за евро. Али не очекујем нестанак евра.

Зона евра се није научила да живи заједно и мере које се сада предлажу тешко да ће свима одговарати, констатује Игор Николајев.

Распон зоне евра постаје све реалистичнији. За сада економија европских земаља није спремна за интеграцију. Проблем се састоји у томе што чим ви створите такву зону, заједно са неким предностима појавиће се и недостаци. Сада покушавају да псотигну већу координацију, говоре о стварању јединствене економске владе. Недостатак је у томе што у том случају, када центар узима додатна овлашћења, смањује се одговорност оних земаља које су приморане да деле ова овлашћења.

Одговорност је оно што тако не желе да преузимају на себе европски политичари. Они су читаву годину расправљали о неопходности доношења строгих мера за спас, и они су учинили све како би ове мере остале у пројектима. Истовремено, протекла година је научила све на то да се прогнозе о паду евра појављују са осетном редовношћу. И са осетном редовношћу се не оправдавају. За сада.