Борис Јељцин: омиљена рибља чорба првог председника

Борис Јељцин је ушао у историју као први председник Руске Федерације. Његову историјску улогу оцењују различито, међутим, пустимо да потомци суде о томе, данас ћемо говорити о његовом гастрономском  укусу.

Један од првих степена политичке каријере Бориса Јељцина је било његово именовање 1976. године за првог секретара Свердловског обласног комитета партије.  Јељцин се сећао  да је у време рада у Свердловску (данас Екатеринбургу) он је специално претворио ручкове у неформалну размену мишлења о свим питањима. Захваљујући томе партијски функционери за 30 до 40 минута паузе за ручак стизали да реше  низ питања.

Партијски рад је заузимао много времена – зато је  Јељцин могао да буде с породицом само у недељу. У другој половини дана би они имали заједнички ручак. Када су ћерке порасле, породица је ручала у ресторану. Ми би обично наручили ручак са сладоледом, - сећао се Јељцин.

1985. године је Борис Јељцин био  позван да ради у Москви – а након 6 година изабран за  председника Русије.

Мало једем, - писао је Јељцин у својим мемоарима. По правилу, не ручам. Вечерам код куће.  При томе га је у бројним путовањима пратио лични кувар. Сам Борис Јељцин је то објашњавао на следећи начин: Ако једеш оно на шта се ниси навикао и мало спаваш, цео твој рад може да оде код ђавола.

Код куће је спремала  храну његова жена Наина. Практично је немогуће да је убедим да ређе кува, - писао је  Јељцин. Вероватно се сви наши гости сећају њене вишеслојне торте. Дирљиво је то – својим домаћим  специјалитетима Наина као да покушава све нас од нечег да сачува, огради. Иначе, постоји и једноставније објашњење – Наина воли да кува.

Борис Јељцин је признавао да је његова давна љубав рибља чорба, ражничи и палачинке, када се то једе у природи. Он је нарочито волео ловачку  рибљу чорбу из места Завидово.  У ведру се кува једно десетак врста рибе, затим, поред свега осталог, тамо се ставе огромни парадајзи, те на крају се тамо за тренутак стави угарак да би  рибља чорба стекла  мирис ватре, а уједно изгубила специфичан укус рибљег уља.

Јељцину се допадала обична храна, - приликом званичних пријема не волим да једем, - писао је он. Тамо до тога није стало. Тамо су напетост, преговори.

Ускро после своје оставке са положаја председника Борис Јељцин је позвао у госте лидере земаља ЗНД, који су дошли на самит у Москву.  Било их је много, те су се укућани бринули да ли за све госте има довољно предмета из домаћег сервиза? Породични специјалитет, којим су частили госте, били су сибирски рибљи ташци са  штуком. Гостима се то јело допало.