Еврограница за Косово?

Ступање на снагу споразума о заједничкој "граничној" контроли, постигнутог између Београда и Приштине, позвано је да помогне властима Србије у њиховим преговорима о интеграцији земље у ЕУ. Међутим, за сада је то очито недовољно да би се за србски упит упалило зелено светло.  Осим тога, против "граничних" споразума су активно иступили  лидери Срба са Косова, који их сматрају признањем постојања границе између Косова и остале Србије, дакле, и саме самопроглашене косовске државе. Данашњи договори су апсолутно неприхватљиви за Србе, - изјавио је шеф муниципалитета Косовске Митровице Крстимир Пантић. Он је саопштио о намери косовских Срба да блокирају трансгранично кретање уз помоћ барикада, а осим тога, спроведу референдум о непризнању власних института Косова. Коментар  нашег посматрача Петра Искендерова.

Потписани 2. децембра споразум о заједничком патролирању "границе" између Косова и остале Србије био је, изгледа, најзначајнији резултат преговорног процеса под окриљем ЕУ. Што се тиче граничног питања – оно остаје у пуном смислу  експлозивно. Управо одустајање Срба са Косова да признају пуномоћја "косовских" цариника и граничара било је главни узрок нереда, који су почели крајем јула, изградње барикада и сукоба Срба с мировњацима НАТО-а и ЕУ. После тога, када је у тим сукобима било и рањених постало је јасно да без решења питања "границе" Србија  не може ни да сања о статусу земље-кандидата  за учланивање у ЕУ.

У таквој ситуацији почетак процедуре заједничког патролирања је постао за Београд уствари присилна мера. Одговарајући механизам је промишљен веома  избалансирано. Што више, влада Србије је пошла даље у свом покушају да смањи напетост на "граници", усвојивши недавно посебан декрет о слободи кретања. Он дозвољава  грађанима Косова да слободно улазе на територију читаве Србије са документима самопроглашене косовске државе. Према речима портпарола  владе Миливоја Михајловића, реч је о демократском и цивилизованном акту, који је у оквиру постигнутих споразума. Међутим, није реч о пуном признању докумената, које је издала Приштина. На стражарницама ће српске власти допунски издавати косовским грађанима документе оверене од стране Београда.

Процедуре контроле "границе", које је предложила ЕУ и одобрио Београд, у целини одговарају принципима и прилазима ЕУ, - објаснио је Гласу Русије експерт Института славистике РАН Александар Карасјов.

Један од таквих модела би могла да буде интеграција Србије и Косова у ЕУ без икаквих претходних услова. У оквиру те интеграције би било могуће успостављати нове односе. Међутим, руководство ЕУ, у складу  са жељама земаља-чланица и даље истиче за Београд нове услове, гурајући га ка признању самопроглашене независности Косова. Дакле, промене у односима Београда и Приштире не пружају основе да посебан оптимизам у смислу учлањивања Србије у ЕУ.

Слично мишљење су изнела недавно и два  висока србска политичара – бивши министар за питања европске интеграције Божидар Ђелић и министар унутрашњих послова и заменик премијера Ивица Дачић. Како је објаснио Дачић, не смемо и даље да варамо једни друге или причамо бајке, јер ЕУ очекује од Београда  стриктно признање независности Косова. Разумљиво је да власти Србије – нарочито узимајући у обзир изборе у априлу 2012. године, не могу да праве сувише велике уступке у косовском проблему, а то наговештава нове проблеме на линији односа Београд-Приштина-Брисел.