Даћа за евром учињена у одсутности

2012. године ће зона евра у њеном данашњем облику престати да постоји. То је резултат анкетирања истакнутих  европских економиста које је спровела агенција Ројтер.  Ни то није све.  То што ће у највећим економијама ЕУ,  Италији и Шпанији уследити дуги период тешке рецесије  за експерте је решено питање. Они се само бојажљиво надају да криза неће бити глобална. Тему наставља посматрач Сергеј Гук и позвани експерти члан Националног банкарског савета  Павел Медведев, шеф катедре вредносних папира  финансијске академије професор Борис Рубцов и директор  института  финансијских тржишта финансијске академије  професор Јаков Миркин.

Нема ли у овој песимистичној прогнози елемента  лукавства?  Скривеног позива  политичарима и становницима да се не опуштају,  трпе све невоље иначе ће бити још горе?

Члан Националног банкарског савета  Павел Медведев је расположен оптимистички сматрајући да општи интереси  ће на крају крајева  савладати  национални егоизм  Европљана. И ситуација ће се побољшати.

Познато је да људи  воле да праве прогнозе.  Ова прогноза се ми не  чини  веродостојном.  Јасно је да Европи неће бити лако. И сада се  улажу одређени напори. И то да их прате противречности  је такође природно: свака земља настоји да заштити своје интересе.

Професор Борис Рубцов шеф катедре вредносних папира финансијске академије сматра  упозорења  европских колега сасвим основаним.  Он сумња да би било правилно ставити све  дугове у  једну корпу.

Наравно  постоје основе за бојазан.  Сасвим је могуће да се иста та зона евра неће сачувати следеће године у данашњем облику.  Не искључујем и то да нека од слабих земаља као што например Грчка може да је напусти.  Економија ЕУ се развија доста споро. Међутим то не даје основе да се предвиди почетак нове велике депресије,  упоредиве са депресијом 30-их година прошлог века.

Идеју колективизације дугова земаља зоне евра не сматра плодном и директор  института финансијских тржишта финансијске академија професор Јаков Миркин.

Ма како су их паковали дугови свеједно постоје.   Јединствени евробондови је инструмент који може да повећа ризике.  Пошто у еврозону улазе и доста просперирајуће земље може настати ситуација када почне својеврсно финансијско инфицирање. Положај те исте Немачке  може  да се знатно погорша кад се буде нашла под јорганом јединствених евробондова.

Усвојене на недавном самиту ЕУ мере експерти сматрају кораком у правилном правцу али закаснелим и половичним.  Европски стабилизациони фонд није достигао планиране  обиме,  и изгубљено је поверење у лидере еврозоне.

Финансијска тржишта су врло осетљива.  Гледајући спори темпо остварења сопствених одлука она су повећала премије ризика Италији и Шпанији до неприхватљивог нивоа.  Сада оне плаћају за кредите више него што  добијају за  зајмове које саме дају  например Грчкој.  А  рејтиншке агенције су већ узеле на нишан највеће кредитне рејтинге  Француске па чак и Немачке.  Ако  буду пала ова последња  утврђења биће  коначно нарушена ионако крхка стабилност валутног савеза.  Последице тога неће  се одлучити да предвиди ниједан озбиљни економиста.