Јужни ток на старту

Турска је донела коначну одлуку о изградњи гасовода Јужни ток преко своје територије, изјавио је премијер Владимир Путин. Та важна одлука ће омогућити Русији да се повеже са Европом преко акваторијума Црног мора. Заједно са Северним током нови гасовод ће омогућити испоруку сировина за милионе европских потрошача.

Сумње скептика о самој могућности изградње гасовода Јужни ток су биле непотребне. Пре свега оне су биле проузроковане унутарполитичким проблемима у низу земаља, које учествују у пројекту, и такозваним Трећим енергетским пакетом ЕУ. Тај пакет је претпостављао дужност власника цевовода да омогући доступ независним оператерима, на шта никако није могла да пристане Русија, један од кључних инвеститора пројекта. Ипак на крају је Русија постигла коначан договор са Анкаром о изградњи енергетске магистрале у изузетној економској зони Турске.

То је резултат дугих преговора две земље уз учешће Еврокомисије. Владимир Путин је изразио захвалност тој институцији на подршци и подвукао да је Јужни ток свеевропски инфраструктурни пројекат, који има за циљ да умањи дефицит гаса у ЕУ. Да подсетимо да поред руског Газпрома у пројекту учествује италијански Eni, француска Edf и немачки BASF. Укупна вредност се процењује на 15 милијарди евра. Планирано је да изградња започне 2013.године, и да кроз пет година четири крака магистрале спроводе у Европу 63 милијарде кубика гаса годишње.

Пројекат Јужни ток је изашао на скроз нови стадијум – на изградњу, изјавио је шеф Газпрома Алексеј Милер.

„То је заиста велики догађај и желим да честитам свим нашим партнерима. Дозвола Турске да се гради је коначна и Газпром заједно са партнерима у пројекту данас могу апсолутно тачно да кажу да ће он бити реализован у строго одређеним роковима. Крај изградње ће бити на крају 2015.године. прве испоруке комерцијалног гаса из Русије у ЕУ преко Јужног тока ће почети у истом року.“

Једна од препрека изградњи Јужног тока је још пре годину дана био став комесара ЕУ за енергетику Гинтера Етингера. Он је саветовао властима Украјине да убеде Русију да одустане од пројекта и да уместо тога финансира модернизацију украјинског гасно-транспортног система. Као што је познато Украјина је једна од земаља транзитера преко чије се територије руски гас извози у Европу.

Ипак, по речима заменика председника Газпрома Александра Медведева, чак и у случају постизања договора између Русије и Украјине о заједничком управљању украјинским гасно-транспортним системом, Москва од Јужног тока неће одустати. И објашњење је чисто економско. Чак и када се сумирају транспортне могућности гасовода Јужни ток, Северни ток и Набука, а такође испоруке компримованог гаса – дефицит сировине у Европи ће свеједно изнети око 20 милијарди кубика годишње.

Дозвола Турске да се гради Јужни ток је постала гаранција успешности тог пројекта, рекао је директор Фонда за енергетски развој Сергеј Пикин.

„Пројекат ће бити успешан, ти пре што у ЕУ и посебно у њеном јужном делу потреба за гасом је повећана и биће и даље у порасту. На крају ће бити потражња и за Јужним током, и за друге алтернативне пројекте, који се сада разматрају. Сасвим недавно је био потписан споразум о изградњи гасовода из Азербејџана преко територије Турске за ЕУ. Конкуренције ће наравно бити. Али то, што су стране успеле да се договоре за тако далеку перспективу, сведочи да ће на крају крајева сви пројекти бити успешни.“

Поред тога, 28.новембра у Москви су усаглашени параметри испорука гаса у саму Турску, који је други после Немачке највећи корисник руског плавог горива.