Југославија на рушевинама Србије (1): Опасна романтика

10.01.2012. год.

Историчари још истражују шта је навело српске победнике у Првом светском рату да униште своју државу и створе ону коју је пре 70 година дипломата Јован Дучић назвао фатаморганом.

Фатаморгана одвела у катастрофу: Јован Дучић

Велики србски песник Јован Дучић изрекао је пре тачно седамдесет година мисао, коју су неки његови видовити савременици оценили као епохалну.

Боравећи у избеглиштву, у граду Гери у Сједињеним Америчким Државама, дубоко потресен вестима из отаџбине које су говориле да хрватске усташе врше покољ над Србима и разочаран у политичку елиту Краљевине Југославије, као и у саму југословенску државу, мудри Херцеговац је рекао:

"Југословенство није поникло ни из каквих позитивних основа, него из једног апсолутног неспоразума; продукт је једног нарочитог поремећаја свих здравих начела за живот, једна романтика која је постављена насупрот реалне политике и једна фатаморгана која је одвела у катастрофу државу Србију, једино реалну у том нездравом сну о немогућем и неприродном."

Прсти Римокатоличке цркве

Дубоко жалећи што је Краљевина Србија, једина реална и перспективна држава, избрисана 1918. са политичке карте Европе да би уступила место фатаморгичној и проблематичној Југославији, Дучић је окривио не само србске и југословенске политичаре, него и бившу хрватску браћу.

Он је недвосмислено рекао да упозорења која су стизала, истина, од малобројних србских интелектуалаца, али и од многобројних историјских чињеница, нису утицала на одлучујуће политичке факторе у Србији да опрезније прихвате идеју о "братству југословенских народа".

Указивао на погубне последице државе с Хрватима: Милован Миловановић

Најозбиљније упозорење је још пре Првог светског рата упутио србској јавности Милован Миловановић, један од најбриљантнијих србских интелектуалаца.

Написао је брошуру под насловом "Срби и Хрвати" у којој је упозорио србску јавност на многе проблеме који оптерећују србско-хрватске односе.

Износећи бројне историјске чињенице, Миловановић је у овој малој књижици истакао да су "Срби и Хрвати кроз читав средњи век, све док туђинска најезда није уништила њихову државну самосталност, имали своје посебне државе, које међу собом нису имале никаквог ближег додира.

По самој сили прилика... Срби и Хрвати су се постепено све више разилазили и одељивали једни од других."

Указујући да је до зближавања србског и хрватског народа дошло тек половином 19. века када се појавио Илирски покрет и када је постигнут договор о заједничком језику, Миловановић истиче да је тај "период националне слоге" кратко трајао, јер се у србско-хрватске односе умешала католичка црква.

Србски првак

Милован Миловановић је представљао најкомпетентнију личности која је могла да процени "историјску валидност" идеје о уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца, јер је поседовао не само научно знање - био је доктор Париског универзитета и професор државног и међународног права на Великој школи у Београду - него је имао и велико политичко искуство. Био је један од првака Радикалне странке, србски посланик у Букурешту и Риму, а касније министар иностраних послова и председник србске владе.

"Католичка је црква стала развијати своју живу и доста успешну пропаганду на Балканскоме полуострву. Вршење тога пропагандног посла морало је у првом реду пасти у део хрватскоме свештенству које је најбоље познавало балканске Словене и које им је било најближе и по својем језику и по обичајима.

Под таквим приликама Хрвати који су добили улогу вршилаца католичког мисионарства међу Јужним Словенима, понели су се замишљу да би се сви Јужни Словени могли прикупити у једну политичку и народну целину, којој би они, Хрвати, били центар. Иза верскога мисионарства дошле су поступно хрватске претензије на политичким и националним основама."

Миловановић је упозорио да хрватске националне амбиције све више попримају шовинистички карактер, јер "Хрвати не дозвољавају да се Срби у Хрватској сматрају саставним делом србског народа... По хрватској замисли, Срби у Хрватској имали би заборавити на своје крвне везе са Србима изван граница Хрватске...

Од њих се тражи... да као хрватски држављани не гледају ни на коју страну преко граница своје "хрватске" Отаџбине, или да гледају тамо онако како гледа хрватска државна политика, да према томе и са србским државама и у опште са србством одржавају онакве односе, какве буде утврдила Хрватска."

Мада је као реалан политичар увиђао да би и за Хрвате и за Србе било корисније да из економских разлога створе заједничку државу, Миловановић је за разлику од ватрених поборника југословенства указивао на све оне проблеме који би могли бити фатални, не само за будућу југословенску заједницу, него и за србски народ који је већ имао своју матичну државу.

Зато на крају своје брошуре Миловановић закључује: "Према стању у којему се данас налазе Срби и Хрвати спорно је питање да ли би стварање србско-хрватске народне заједнице, донело користан резултат. Питање је утолико теже и судбоносније за нас Србе, што... ми имамо државу и имамо све потребне услове за самосталан народни живот. Нема сумње да би те погодности прикључењем Хрвата уз србску народност постале потпуније, да би гаранције за будућност и србску и хрватску тим самим знатно нарасле, да туђинским утицајем није изазван хрватски сепаратизам, који прети да разори србско-хрватску народну заједницу."

Упозорења која је пре доношења одлуке о стварању Југославије упутио србској јавности искусни и добронамерни др Милован Миловановић, остала су, нажалост, без одјека.

Осим оправдане скепсе коју је у вези са србско-хрватским уједињењем изразио угледни интелектуалац и политичар Милован Миловановић, из Хрватске су пред избијање Првог светског рата почеле да стижу узнемиравајуће вести које су указивале да се Срби у Хрватској сумњиче за политичку неподобност и да им се приписују разни облици антидржавне делатности. У том циљу је монтиран велеиздајнички процес против веће групе Срба у Загребу.

Државни јавни тужилац је, наиме, подигао оптужницу против групе Срба на основу неаргументованих и крајње сумњивих доказа изнетих у једној брошури-памфлету под називом "Финале", коју је написао неки Ђорђе Настић, за кога се касније испоставило да је агент-провокатор, припадник аустроугарске војне обавештајне службе.

У брошури се тврдило "да Срби припремају револуцију и да им је циљ да словенске народе у Аустро-Угарској припоје Србији".

Узроци неспоразума

Јосип Франк

Прави разлози за отпочињање ове судске лакрдије нису лежали у исконструисаним доказима, изнетим у поменутој брошури, него су узроци били много дубљи.

Наиме, Беч је припремао анексију, припајање Босне и Херцеговине Аустроугарској и пред светском јавношћу требало је Србе приказати као реметилачки фактор на Балкану.

Политичка атмосфера у којој је 3. марта 1909. године отпочела судска расправа била је крајње неповољна: угледни Срби су хапшени и прогањани, забрањивала се употреба ћирилице, затваране србске школе.

На челу антисрбске пропаганде стајао је Јосип Франк, челник Хрватске чисте странке права и велики србомрзац, Јеврејин који се покатоличио.

И Матош против Срба

Антун Густав Матош

У бесомучну кампању против србског народа у Хрватској укључио се и познати књижевник Антун Густав Матош, човек који је дуги низ година живео у Београду и био веома лепо примљен у литерарним и друштвеним круговима србске престонице.

Он је захтевао да се Срби у Хрватској називају "Хрвати православне вјере", и у вези са тим написао у франковачком листу "Хрватско право" један текст у којем је рекао да је "сасвим природно да се (Срби) на земљишту хрватском требају сматрати Хрватима".

Многи хрватски идеолози и политичари упорно су понављали тезу да између Срба и Хрвата постоје непремостиве цивилизацијске разлике и да је због тога заједништво међу њима немогуће.

Један од њих Иво Кршњави, професор Загребачког универзитета је писао: "Дубоки узроци неспоразума између Срба и Хрвата исти су они који проузроковаше раскол Истока и Запада, исти који расцјепише Римско царство и кршћанску цркву".

Извор
http://www.vesti-online.com/

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Трамп запретио Нетанјахуу повлачењем подршке — AXIOS

Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....

Тужилац који је издао налог за хапшење Путина суспендован због оптужби за сексуално узнемиравање

Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...

ЕУ је можда „закаснила“ да заустави миграциону „инвазију“ — Хегсет

Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....

Захарова: НАТО тежи да потчини цео Балкан и Србију откине од Русије без обзира на последице

На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...