Обогаћена криза

Тек што су се завршили новогодишњи празници криза око Ирана се још више заоштрила. У СБ ОУН су одржане хитне консултације у вези с иранским нуклеарним проблемом. Учесници у њима су позвали Иран да одмах прекине богаћење урана и да се врати за преговарачки сто с међународном „шесторком“ посредника (пет сталних чланова СБ ОУН плус Немачка).

Иран наставља радове на богаћењу урана до 20-процентног нивоа у новом подземном центру „Форд“. Како кажу стручњаци, после превладавања ове границе за Иран неће постојати више никакве препреке за производњу нуклеарног оружја. Овакав сценарио не одговара Западу, који се према иранском атомског програму односи с великим бојазнима, а ни Русији. У Москви је констатовано: Исламска Република и даље игнорише захтеве међународне заједнице и ово изазива логично жаљење. Уосталом, ипак се не може се рећи да је богаћење урана лишено контроле. У Техерану тврде: ирански научници су о почетку радова благовремено обавестили Међународну агенцију за атомску енергију (МААЕ) и цео нуклеарни материјал се налази под њеном контролом.

Државни секретар САД Хилари Клинтон је са своје стране позвала иранске власти да одмах прекину с радовима и врате се за преговарачки сто са „шесторком“ посредника. Такође је истакла да ће се Вашингтон и у будуће придржавати дипломатског пута за регулисање проблема и изјавила је да САД поштују право иранског народа на мирни атом.

Међутим, за Вашинтог су уобичајеније методе економског и политичког притиска. У новембру су САД, Канада и Велика Британија већ увеле санкције, усмерене против енергетског и финансијског сектора Ирана. Сад амерички сенатори на ово позивају и ЕУ. Коментари стручњака Јелене Мелкуњан.

Решавају се питања нових санкција. Међутим, ове санкције се неће спроводити кроз Савет безбедности ОУН, зато што ће их Русија и Кина блокирати. Због тога ће ЕУ сад усвојити своје санкције. Она жели да стави ембарго на куповину иранске нафте. САД не могу то да учине пошто не купују нафту од Ирана, али су врло негативно расположене према Ирану и на сваки начин покушавају да врше притисак на ову земљу уз помоћ савезника.

Заоштравање односа између Ирана и Запада одвија се на фону претњи затварања Ормуског мореуза, кроз који се на Запад транспортује блискоисточна нафта. У одговор су САД и НАТО почели да довлаче ратне бродове у регион. Али, ипак не треба очекивати пуна ратна дејства, сматра познавалац Истока Владимир Сотников.

Обе стране схватају да постоји извесна граница која оставља могућност за маневрисање и решавање питања на дипломатски начин. Американци су практично наметнули своје економске санкције према Ирану, а председнику САД Бараку Обами сад уочи председничких избора не иде на руку да започне било каква ратна дејства против Ирана.

Треба имати на уму и то да опасност по Иран потиче и од Израела. А ту је још и убиство једног од руководилаца иранског атомског предузећа у експлозији. У Техерану су одмах за учествовање у злочину оптужене израелске и западне специјалне службе и подсећено је на сличне инциденте од пре годину дана. Тада су погинула двојица иранских научника-атомаца.

Уосталом, без обзира на заоштравање ситуације, Техеран и даље може да рачуна на дипломатску помоћ Русије и Кине. Тамо су уверени: рат може представљати катастрофу не само за регион, већ и за свет у целини.