Пензиони талас кризе
Узрок другог таласа светске финансијске кризе могу постати не толико дужничке обавезе држава, колико пензионе. Европска централна банка је израчунала: у 19 земаља Европске уније обим обавеза државе у погледу финансирања пензионих фондова је око 5 пута већи него њихов заједнички бруто дуг.
Још пре него што је финансијска криза стекла светски замах и пре него што је главна економска тема године постала дужничка криза у еврозоне, стручњаци су почели да говоре о проблемима пензионог система у ЕУ. Већ 2009. године обим обавеза европских земаља према становништву достигао је 30 милијарди евра. Највећи удео предстојећих пензионих исплата односи се на најразвијеније економије. Тако обавезе Немачке према пензионерима износе 7,6 милијарди, Француске – 6,7 милијарди.
Владе многих европских земаља које су наишле на проблем смањења државног дуга и расхода буџета примениле су исту методу – почеле су да смањују обим финансирања у социјалној сфери. Последице овога ће у пуној мери осетити они којима тек предстоји одлазак у пензију, каже финансијски аналитичар Јелена Туржанска.
За живот од „јефиног“ новца у последњих десет година мораће да плати управо оно становништво које се сад приближава годинама за одлазак у пензију. Већи део БДП многих земаља ЕУ се користи за измирење главног дуга. Дакле, од њега више не могу да се финансирају пензије и други социјални трошкови. Живот од позајмљених средстава, од којег је у току последњих неколико година живела већина европских држава, довешће до жалосних последица.
Истовремено, стручњаци истичу – ситуација није безизлазна, и још увек има простора за маневрисање. Многе земље покушавају да не нагомилавају пензијске обавезе за даљи период. Тако једну од тачака италијанског програма за борбу с дужничком кризом представља постепено повећање броја година за одлазак у пензију. Раније је овој мери одлучио да прибегне француски председник Никола Саркози. Уколико се на овај пример буду угледале и друге земље ЕУ таква дугорочна стратегија може бити успешна, сматра економски стручњак Андреј Лусников.
Тренутно ризик по Европу може да се састоји у неконтролисаном, активном повећању пензијских обавеза. Оне могу створити потешкоће за економију, уколико не буде економског раста, а криза ће заиста потрајати.
По подацима ОУН данас у Европи има преко 20 одсто становништва старијег од 60 година. По овом показатељу европски регион води. До 2050. године скоро 35 процената Европљана ће имати преко 60.
У фебруару се очекује обраћање европског комесара за питања запослености Ласла Андора у вези с превладавањем економских проблема, који су непосредно везани за старење становништва Европе. У апелу земљама ЕУ главна ће бити препорука за повећање броја година за одлазак у пензију. Документ неће бити обавезујући, али ће очигледно, многи морати да послушају ове савете.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- ЕУ
- финансије
- криза
- становништво
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















