Политичко православље

Бити ли не бити за религиозне политичке организације у Русији? Иницијативу да се формира православна партија изнео је председник синодалног Одељења за односе цркве и друштва протојереј Всеволод Чаплин. Свештеник је уверен да је његов предлог својеврсна реакција цркве на нову етапу изградње партијског система у земљи, која је са своје стране постала одговор на масовне акције протеста против фалсификовања резултата избора за Државну думу.

Пракса формирања политичких партија на религиозној основи постоји у многим земљама света и постала је одређена норма за светску јавност. Католички, протестантски, муслимански и јудејски савези постоје у Европи, Латинској Америци, САД, Азији и на Блиском Истоку. Демохришћански савез једна је од главних политичких снага Немачке. Ипак предлог представника Московске патријаршије изазвао је живу дискусију у руском друштву и наишао како на присталице, тако и на противнике ове идеје.

Право на одбрану својих вредности и погледа на свет има сваки човек. У оквиру једне или неколико странака много је једноставније представити свој став друштву. Тим пре што је искуство формирања религизоних странака у савременој Русији већ постојало, сматра Всеволод Чаплин.

Деведесетих година прошлог века било је много покушаја да се формирају православне или хришћанске странке. Било их је најмање 10, и ја сам са њима радио по налогу свештеничког начелства наше Црке. Тада су се у раду ових организација појавила два озбиљна проблема – ситан вождизам и узајамна разједињеност која је стизала до непријатељства. Људи могу да се уједине на основу било којих вредности, и религиозних и световних. Да, наше данашње законодавство не допушта формирање партија по религиозном или националном принципу, тако да људи који имају заједничке вредности могу да се уједине под неким неутралним називом. Тако на пример у Европском парламенту постоје хришћани који себе називају Европском народном партијом.

Идеју појаве сличне партијске органиазције подржали су представници руског јудаизма, као и део јавних посленика земље. Познати публициста Андреј Десницки сматра да савременој Русији недостаје таква снага.

А руски политичари, напротив, у својој већини уверени су да могућа православна партија неће имати будућности. По речима посланика Државне думе Сергеја Обухова, у парламенту има ко да брани хришћанске вредности.

Сматрам да је православна партија у РФ данас Комунистичка партија. Јер међу бирачима КПРФ највећи је удео православних верника. Данас за ову странку гласа више православних него на пример за Јединствену Русију. Па и са тачке гледишта свог програма КПРФ штити управо основне вредности православља.

Историчар религије Ивар Максутов такође је са иронијом примио предлог оца Всеволода. Главни проблем појаве православне партије он види у одсуству тржишта религиозних идеја на политичкој сцени.

У сваком случају, чак ако се православна партија икада појави на политичком своду Русије, она никада неће моћи да постане глас Православне цркве. Јер према националном уставу, у Русији је црква одвојена од државе и политике. Пао и канони РПЦ забрањују свештеницима да се кандидују за представничке органе власти, да буду чланови политичких странака и да учествују у политичкој пропаганди, ако за то нема озбиљних разлога. Изузетак могу да буду само случајеви када је учешће у политичким процесима неопходно, како би се заштитила Црква од раскола.