Не треба очекивати универзална решења од самита ЕУ

Тешко је правилно поставити једра ако не знаш куда пловиш. Недељу дана пре самита ЕУ главни актери зоне евра још су далеко од јединственог курса. Италијански премијер Марио Монти и његов сународник, шеф Европске Централне банке Марио Драги нису против да се покрене штампарска машина и да се удвостручи обим новог фонда за спас до једног билиона евра. Али против је канцелар Ангела Меркел – уместо тога Берлин инсистира на суровој штедњи и пооштравању казни против прекршилаца. И тако скоро на сваком кораку.

Уочи самита ЕУ његови лидери покушавају да зближе ставове колико је то могуће. Ангела Меркел саветовала се у понедељак са шефом Европске комисије Жозеом Мануелом Барозуом и председником Савета ЕУ Херманом ван Ромпејом. Разматрани су најболнији проблеми алијансе, али коначни документ штампа није дочекала – непогрешиви знак одусуства слоге.

Ни две даме од политике – Ангела Меркел и Кристин Лагард нису успеле да се договоре. После билатералног сусрета такође у понедељак свака је остала на своме – Францускиња се такође залаже за удвостручавање средстава будућег фонда за пас зоне евра и за емисију општеевропских дужничких бондова. Наш експерт, професор Јаков Миркин, директор Института за финансијска тржишта и примењену економију Финансијске академије, присталица је оживљавања економије, а не аутоматског смањења државних трошкова.

У ствари то су противречне мере – консолидација буџета и осигурање економског раста. Зато што је консолидација буџета по правилу смањење трошкова, смањење радних места у буџетском сектору, увећање пореза. Све то ствара пре рецесивну ситуацију и доводи, како је на пример било у Грчкој, пре до пада него до повратка на путању стабилног економског развоја.

Ова криза дугова у зони евра у многоме је била везана са врло строгом новчаном политиком Европске ЦБ. Славина потхрањивања ликвидности комерцијалних банака код којих су активама и даље висиле облигације проблематичних земаља, била је практично заврнута. Зато прелазак Европске ЦБ на политику новчаних олакшица даће одлучујући допринос регулисању проблема дугова. Наравно, помало ће повећати инфлацију у зоне евра. Али, несумњиво довешће до регулисања кризе суверених дугова. И економика зоне евра ће бити продрмана, опоравиће се и избити на тачку раста.

Нема и не може бити универзалног програма изласка из кризе, сматра ветеран Вол-Стрита, бивши банкар Вилијам Родес, познат по својим успесима у рашчишћавању дужничког колапса у Азији и Латинској Америци. Драматични по размерама државни дугови Грчке повукли су за собом у пропаст и банке. У Ирској, напротив, банке су постале камен о врату националних финансија. Португалски синдром настао је због одсуства економског раста у последњих 10 година. И тако даље.