„Ваздушно“ злато на Уралу

Први музеј злата и платине у Русији биће отворен на Уралу у граду Берјозовски. Ови предели домовина су скупоценог метала у нашој земљи. Први пут његова налазишта била су пронађена тамо скоро пре три века – 1745. године.

Зечије уши, Лосова глава, Мефистофел – овим и другим јединственим уралским груменима ускоро ће се дивити посетиоци музеја. Истина, лопови могу да се не брину – неће успети да украду. И не ради се о поузданом чувању, већ о томе што у витринама неће бити аутентични примерци, већ веште макете, рекла је за Глас Русије директор музеја Ирина Максимова.

Наше злато је, може се рећи, „ваздушно“: говоримо о злату, шта је то, каква је његова намена, како су га тражили и чиме су се при томе користили. Али самог злата код нас нема, ми га не показујемо, имамо само макете. Данас постоји одлична техника која омогућава да се ово злато види. Постоје техничка средства која пружају могућност да се пројектује на екран или у простор одређен предмет.

Четвртина свег руског злата вади се данас у Јакутији. Али мало ко зна да су га тамо пронашли скоро двеста година касније него на Уралу. Средином 18. века сељак Јерофеј Марков случајно је наишао на налазиште у сливу две реке – Берјозовке и Пишме. Убрзо је започела права златна грозница – много раније него у Јукону, за који добро знамо по причама Џека Лондона. Захваљујући откривању уралског рудног злата у Русији 1755. године у комерцијални промет су ушли златници. Раније су их ковали у крајње ограниченој количини. А средином 19. века наша земља је избила међу светске лидере по производњи злата.

У иностранству има десетак музеја злата, а у Русији ни један. Златна збирка ће бити компонована про принципу паркова са мини-ремек-делима светске архитектуре: не мора се путовати у Индију да би се видео Таџ-Махал, или у Москву како би се уживало у сабору Василија Блаженог. Наш задатак је да покажемо због чега су људи хиљадама година у прошлост тако заволели овај необичан метал и никако не желе да се од њега растану, говори заменик директора Свердловског покрајинског музеја Владимир Бикодоров.

У сали Ризнице показаћемо све светске артефакте, направљене од злата. Из јасних разлога нећемо моћи да их направимо до природног материјала: то ће бити макете, холограми. Али то ће бити све најистакнутије, како би наш посетилац могао да урони у „златну“ атмосферу и схвати какво место заузима наше уралско, руско злато у светском контексту.

Такође заинтересованима ће понудити да сами исперу злато у дворишту музеја у специјалној зони. А у пројекту је организација екскурзија у руднике градића где се некада вадио скупоцени метал. Сарадници музеја очекују прве гост на лето 2012. и уверени су да ће их бити много. Град Берјозовски налази се недалеко од главног града Урала, Јекатеринбурга, где борави много туриста. Тешко да ће они одбити да пређу 12 километара како би уронили у свет природног и рукотворног златног сјаја.