Власт и опозиција намеравају да промене изборни систем у Русији

Први пут у току последње деценије избори за председника Русије 4. марта биће одржани на фону највећих митинга. Изгледа да се између власти и опозиције развија такмичење у погледу „масовности подршке“.

Велике митинге за 4. фебруар припремају власти и опозиција. Присталице председничког кандидата Владимира Путина окупиће се ближе Кремљу, највероватније на Црвеном тргу, при чему ће сличне акције бити одржане и у регионима. У међувремену су организатори још једног у низу митинга опозиције „За поштене изборе“ с владом града Москве усагласили маршруту процесије за 4. фебруар. У организационом комитету акције „За поштене изборе“ већ су дате изјаве да се намера власти да се на митинг у центру Москве изведу присталице Владимира Путина на дан процесије „незадовољних“ може оценити као покушај провокације грађанских сукоба. Уосталом, само јавним акцијама се главни проблем – како вратити поверење људи у изборни систем земље – не може решити. И власт то схвата. Треба пооштрити кривично кажњавање због фалсификације, дати посматрачима више права, а записнике о резултатима гласања учинити доступнима за све. Једном речју, треба кардинално мењати изборни систем. Тако сматрају представници свих политичких партија заступљених у Државној думи. Своје предлоге о томе како повратити поверење друштва разменили су у току дебата „Поштени избори – отворена трибина“. Оваква акција се у новијој историји Русије организује први пут. Отворена трибина по замисли организатора представља форум људи којима је стало до изборног процеса, дакле, и до судбине земље. Из тога проистиче сложен, али остварив задатак, да у Русији завлада европска традиција кад после сваких избора непомирљиви супарници не бацају једни другима у лице све могуће оптужбе, већ честитају победу или искрено жале кад кандидат не постигне победу, каже потпредседник Државне думе, члан странке „Јединствена Русија“ Олег Морозов.

Желимо да сви грађани, све политичке снаге имају право контроле ових избора. И да услед тога имамо делатан политички систем који се развија у склду с нормама демократије.

Како истичу социолози, однос друштва према изборима, а што је главно – рејтинг председничких кандидата се значајно променио с приближавањем 4. марта. Анкета „Левада-центра“: за Владимира Путина је спремно да гласа 37% бирача, стручњаци Сверуског центра за проучавање јавног мњења (СЦПЈМ) и Фонда за јавно мњење (ФЈМ) његове шансе оцењују као много веће. По њиховим подацима, за Путина је спремно да гласа 52%, односно 45% становника Русије. Међутим, како изјављују сами социолози, у томе нема ничег чудног, једноставно, они користе различите методе за израчунавање. Уједно, како показују истраживања СЦПЈМ око једне трећине грађана који имају право гласа сматрају да се избори спроводе непоштено. Ова цифра је, нагласили су учесници у дебати, велика, и понудили су своје рецепте за оздрављење изборног система.

Први је своје виђење проблема, по традицији из Думе, изложио главни комуниста Русије Генадије Зјуганов. Наша странка је припремила неколико нацрта закона, они су већ предати Државној думи, рекао је:

Пре свега, крађу гласова, дописивање и намештање, треба сматрати за кривичо дело с отежавајућим околностима. За то треба кажњавати тешким казнама затвора, укључујући и конфискацију имовине. Главно питање је формирање изборних комисија. Треба да у комисијама буду по три представника сваке парламентарне странке.

За њим је с критиком изборног законодавства наступио ексцентрични лидер либерал-демократа Владимир Жириновски.

Никакво гласање пре рока. Никакво гласање код куће. Никакви талони који се могу отцепити. Човек на изборе долази лично, нико нема права да се потписује уместо њега. Потребне су провидне кутије. Веб-камере се већ монтирају, а за кутије, кажу, нема пара. Засад ће само део кутија бити провидне, а касније ће их бити још. Крајем века поставиће кутије кад сви буду гласали од куће преко интернета и телефоном.

А лидер странке „Праведна Русија“ је предложио чак да се промени устав. Сергеј Миронов сматра да човек који се налази на дужности председника Русије може имати највише два мандата и то не „одједном“ него уопште. И наравно, у бирачке листиће треба вратити рубрику „против свих“. А руководилац фракције „Јединствена Русија“ Андреј Воробјов предлаже да се посматрачима избора дају већа права.

Посматрачи треба да имају право да присуствују пребројавању гласова. Што се тиче завршних записника, по завршетку гласања, доношењу закључака, записник треба да буде истакнут – на сајт или на огласну таблу, али треба да буде доступан свима.

У Русији како домаћи, тако и инострани посматрачи, за разлику од многих других земаља, имају једнака права. Многобројне мисије међународних стручњака очекују се и на предстојећим председничким изборима. Као једна од првих допутоваће делегација Парламентарне Скупштине Савета Европе. По мишљењу шефа мисије посматрача ПССЕ Тинија Кокса, демократске промене у Русији су у току. Политичар је поздравио иницијативу руских власти за поједностављење регистрације политичких странака, увођење видо посматрања у изборним јединицама и монтирање провидних кутија.