Ватерполисти Србије у финалу Европског првенства

Од извештача „Журнала”

Ајндховен – Ватерполисти Србије наставили су низ блиставих резултата пласиравши се у финале Европског првенства у Ајндховену: изабраници селектора Дејана Удовичића у полуфиналу су елиминисали светског првака, екипу Италије победивши је са 12:8 (4:5, 4:1, 3:1, 1:1)  осигуравши сребрну медаљу.

За „злато” ће се борити у недељу од 15,30 ч и то против Црне Горе.

Само у првој четвртини Италијани су били равноправан противник. У једном тренутку су водили и са два гола предности (4:2), пре свега захваљујући нашој слабијој игри у одбрани, као и први пут на овом првенству, помало индиспонираном голману Слободану Сору.

Селектор Удовичић је на 5:4 за „азуре” повукао логичан потез убацивши на гол Бранислава Митровића и од тог тренутка почиње преокрет.

На 5:5 изједначио је Филиповић (голове су у првом периоду игре постигли Алексић, В. Удовичић, Филиповић и Митровић) сјајним ударцем са око пет метара и то у тренутку када је на леђима „носио” противничког играча. Од тог тренутка у базену „Питер Ван де Хугебанд” постојао је само један тим – Србија. Коначно су намештене нишанске справе, затворени су сви прилази нашем голу а хук навијача са трибина незаустављиво је понео српске ватерполисте ка још једном финалу.

На 6:5 је дивном „жабицом” повисио дебитант Алекса Шапоњић, па чак и када је Фелуго изједнашио на 6:6 било је јасно да ће светски првак морати погнутих глава да напусти базен.

Још једна медаља: Вања Удовичић 

Уследила је преломна серија голова: прво Андрија Прлаиновић за 7:6, па је Стефан Митровић повисио на 8:6 (тим резултатом је завршена друга четвртина), на „плус три” (9:6) је нас одвео прецизним ударцем из даљине Милош Ћук, а тачку на велики меч је ставио Вања Удовичић (10:6), сјајно искористивши контранапад. Запевали су тада српски навијачи „Марш на Дрину” иако је до краја остало још да се одигра завршних осам минута.

Колико смо надиграли екипу Италије види се и по податку да ни промашен петерац Андрије Прлаиновића у четвртом периоду (при резултату 11:8) није пореметио наше редове. Напротив, опуштања није било, изгарали смо за сваку лопту и борили се као да смо ми били ти који морамо да јуримо предност противника.

Потопљен светски првак: Филип Филиповић 

Када је на два минута уочи завршног звиждука феноменалним лоб ударцем Милош Алексић повисио на 12:8 почело је прво пригушено, а затим све израженије радовање Вање Удовичића, Филипа Филиповића и другова у базену.

Овом победом Италијанима је и враћен део дуга за пораз у финалу Мундијала у Шангају и најављено још и боље остварење у сутрашњем финалу. Без обзира на то какав ће коначни расплет бити, ватерполистима све честитке за до сада приказано. Они су у Ајндховен отпутовали са већ обезбеђеном визом за Олимпијске игре у Лондону, али овим момцима није недостајао мотив да се са још једног такмичења врате са медаљом и наставе континуитет – од Светске лиге 2006. само смо једном остали без одличја на СП у Мелбурну годину дана касније.