ЕУ без пензионог фонда

По признању европског комесара за питања запошљавања, социјалне проблеме и политику социјалне интеграције Ласла Андора, европске владе у условима актуалне финансијско-економске кризе просто немају други избор него да деле бреме економских проблема са својим грађанима. Треба повећати и пензиону границу у свим земљама, и увећати пензионе доприносе, при чему чинити то истовремено. Међутим увећање датих доприноса заједно са другим мерама затезања каишева може да доведе многе земље ЕУ на ивицу социјалног колапса. О детаљима наш коментатор Петар Искендеров.

Ако говоримо укратко, суштина предлога Европске комисије састоји се или у потпуном укидању пензионе границе, или у његовом значајном повећању до 75 година, истовремено у свим државама ЕУ. Последњих година просечна старост за одлазак у пензију у ЕУ колебала се око 61-62 године, заоставши само за Јапаном (70 година) и САД (65 година). При томе, по прорачунима експерата Европске комисије, за 10 година потребно је максимално увећати обим пензионих фондова. Упоредо са тим, демографске тенденције сведоче о прогресовном старењу становништва Европе, које је у стању да поједе сваки пензиони фонд.

На први поглед, у насталој ситуацији потпуно укидање пензионе границе заиста може да се учини као најмање зло. У сваком случају, Ласло Андор мисли управо тако. Наводно, пензионери су сада заинтересовани да раде дуже и помажу да се избалансирају државне финансије, наводи мишљење европског комесара руски лист Комерсант Власт.

Ипак сличне оцене очигледно не наилазе на разумевање земаља као што су Белгија, Велика Британија, Бугарска – где су последње недеље већ одржане масовне акције протеста против увећања старосне границе за одлазак у пензију. При чему бугарска влада је предложила да се граница помери само за једну годину – али била је приморана да одступи.

У случају потпуног укидања страросне границе за одлазак у пензију управо радно способно становништво којег је све мање биће приморано да издржава своје очеве, мајке, деде и бабе. За државни буџет је то вероватно благо, али за социјалну стабилност предлог Европске комисије је највероватније реална опасност.

Ипак тешко да за све треба оптуживати руководеће органе ЕУ. Они делују само у оквиру оних овлашћења која су им дала националне владе. А последњима је понекад повољно да пребацују на исту ту Европску комисију сопствене проблеме и промашаје, између осталог буџетске и финансијске, истакао је у разговору за Глас Русије шеф одељења за политичке интеграције Европског института РАН Николај Кавешњиков.

Годишњи буџет ЕУ у целини као организације тренутно износи око 140 милијарди евра. То са своје стране чини око 1% унутрашњег бруто производа земаља чланица ЕУ. Мешутим, обим националним буџета чини око 40% унутрашњег бруто производа. Тако на располагању влада држава чланица ЕУ постоје средства око 40 пута већа него у организацији као таквој. И проблеме пезионих фондова и издвајања ипак треба да разматрају саме владе. Друга је ствар што је тиме сложено и политички опасно бавити се са тачке гледишта очувања подршке бирача.

Тако да решавање проблема баласна пензионих и других социјалних трошкова у скорије време може да постане ствар преживљавања не само ЕУ или зоне евра, већ и владајућих елита у конкретним европским земаљама.