Телевизија скупља од две фабрике

Да је свака десета приватизација у Србији завршена на начин на који је завршена приватизација бар дела локалних медија, српски буџет био би попуњен за наредних десет година. За крагујевачку „Светлост” плаћено је десет пута више од почетне цене, на првој аукцији „Суботичке новине” плаћене су 60 пута више, ваљевски „Напред” 40 пута више, а телевизија из Врњачке Бање достигла је цену 410 пута већу од процењене. Мотиви због којих су новопечени локални медијски могули одвојили огромне своте новца, чак и до 2,5 милиона евра, кад се све сабере, представљају чудну смесу пословних интереса, локалпатриотизма, понегде жеље за личним, ако већ не политичким утицајем. Нови власници локалних медија скоро листом нису имали везе с медијима, али понеки од њих јесу имали са политичким партијама. Већина власника наводи да је основни разлог за куповину локалних медија пословне природе, али је мало ко осовио гласило које је купио на своје ноге. Штавише, десило се да су неки медији из приватизације изашли скроз очерупани, а запослени у другим се прибојавају да ће се то догодити и њиховим предузећима. Нико од новинара и уредника, бар засад, није се жалио да се власници мешају у уређивачку политику, мада власници знају да се жале на новинаре.

Суботички суноврат и успон

Миодраг Никић каже да су разлози због којих је конзорцијум, на чијем је челу, купио „Суботичке новине” искључиво пословне природе и да су пред „Суботичким новинама” две велике битке: да врате новинама углед и тираж који су имали раније, али и финансијски санирају предузеће.

– Треба да будемо паметни, мудри и вешти да на киоску „тучемо” конкуренцију и да урадимо све што је потребно да „Суботичке новине” вратимо на место које им припада у граду – каже Никић.

Никић је осим „Суботичких” купио и „Грађански лист”, „Огласник”, али и локалне новине у Зрењанину, Кикинди, Вршцу, Сомбору и Бачкој Паланци.

Пред новим власником „Суботичких новина” је финансијска консолидација предузећа. Недавно су успели да исплате све заостале зараде из прошле године, јер је претходни купац „Суботичких новина” направио дугове који се према неким незваничним проценама крећу од 5,5, до 10 милиона динара.

Претходни купац био је конзорцијум у којем су били Рајко Стојнић, који је требало да да 85 одсто капитала, Ранко Вукојевић са учешћем од 10 одсто и новинар Нада Харминц са пет одсто учешћа. Тај конзорцијум излицитирао је 72 милиона динара за недељник.

Након куповине Стојнић је изјавио да је новине купио, јер ће можда његов син када порасте хтети да буде новинар. Убрзо се, међутим, показало да у питању није била „очинска брига”, јер новинари вишу нису добијали плате, а са рачуна је новац пребациван на друге Стојнићеве фирме. Конзорцијум се распао, а преостали новинари у редакцији вапили су за помоћ која је након десет месеци и стигла у виду Агенције за приватизацију и њеног решења о раскиду купопродајног уговора због неизмирених обавеза. Неколико дана након тога, Стојнић и Вукојевић су ухапшени и још увек се налазе у притвору због злоупотребе службеног положаја и сумње да су у пословању починили више кривичних дела.

У „Суботичким новинама” новинар Ђорђе Драгојловић постављен је за заступника капитала и уредника, и новине су наставиле, уз много тешкоћа, и даље да да излазе. Агенција их је одмах ставила у програм нове продаје те су 18. октобра на аукцији поново добили новог власника.

Као први приватизовани локални медиј у Србији, «Суботичке новине” су само захваљујући упорности својих малобројних новинара избегли гашење, а једину корист од ове ситуације могла би да има медијска слика Суботице јер је пре годину дана највећи део новинара из ове редакције прихватио понуду немачког ВАЦ-а и новосадског „Дневника” и формирао „Дневник – Суботичке”, тако да сада у граду излазе два недељника на српском језику.

Металци у штампи

Још пре седам месеци, када се после полугодишњег штрајка запослених и озбиљно нарушене концепције, локални недељник „Напред” нашао на аукцији десило се велико изненађење. У надметању десет заинтересованих купаца са почетних 800.000 лист је продат за 35 милиона динара. Са изненађењима је настављено када је обелодањено да су новине купили отац и син Живан и Боривоје Недић, ваљевски предузетници који се баве прерадом метала. Скептици, али не само и они, говорили су да овом гласилу са стажом од 60 година могу да пожеле „светлу капиталистичку будућност”, односно да ће „Напред” потрајати колико и уговорна обавеза нових власника од годину дана.

Боривоје Недић, који је и председник Управног одбора ваљевског недељника „Напред”, није желео да говори за „Политику”. Каже да ће то он и његов отац учинити када се наврши годину дана, али је и додао да је за иступе у медијима пуно овлашћење пренето на генералног директора.

– На основу искуства у протеклих седам месеци сви показатељи говоре да је приватизација успела – каже Драган Бранковић, в. д. генералног директора „Напреда”.

– Не само што нема ломова међу запосленима, већ је у међувремену тираж листа знатно увећан и тренутно се штампа у 9.700 примерака. Тако нешто не бележи ни један локални писани медиј у Србији. Нове газде су испоштовале, пре рока, све уговорне обавезе по питању инвестирања у техничко и остала унапређења редакције. Свих 15 запослених је остало да ради и њихове плате су изнад просека у овој делатности не само у ваљевском крају него и шире. И оно што је јако битно власници се не мешају у уређивачку политику – каже Бранковић.

С обзиром на то да су се нови власници тек једном, и то после куповине листа, појавили на његовим страницама, као и да нису страначки „обојени” све наводи да је њихов мотив профит, јер, како каже директор Бранковић, не купују Ваљевци само новину, већ традицију и поверење које нова својинска трансформација није ни са чим угрозила.

Легитимација града

–„Светлост’” сам купио јер волим тај лист, а сви знају да сам га бранио кад је било најтеже, кад су се новинари борили да остану независни и издрже све притиске Милошевићевог режима – каже један од сувласника крагујевачког недељника Гвозден Јовановић.

– У тренутку куповине моја жеља је била да новина опстане, а сада мислим да „Светлост”може бити и регионални недељник који ће излазити у целој централној Србији. То је циљ и нема места причама да сам у посао ушао због атрактивног простора у центру града или да бих утицао на уређивање новине. „Светлост” не намеравам да препродам, већ да је учиним модернијом и читанијом – каже Јовановић за „Политику” и додаје да ту „није било никакве политичке позадине”.

Јовановић важи за човека блиског ДС-у, а њему се, да прича буде шкакљивија, придружио Влатко Рајковић, некада први човек града, сада одборник такође ДС-а. Заједно са Драгољубом Миловановићем, власником некадашњег ПКБ „Транспорт”, чију је приватизацију Савет за борбу против корупције сврстао међу десет најпроблематичнијих у земљи, они су на аукцији, што је ствар довело до усијања, победили, како се у чаршији прича, „изасланика” актуелног градоначелника Верољуба Стевановића.

Трочлани конзорцијум је за „легитимацију града”, како многи Крагујевчани доживљавају „Светлост” (излази пуне 72 године), издвојио 21 милион динара.

Нови власници 70 одсто капитала „Светлости” и стари уређивачки тим листа нису баш „к′о рогови у врећи”, али нису ни далеко од тога. Мали тираж најутицајнијег недељника у овом делу Србије један је од главних узрока њиховог латентног сукоба. Док новопостављени директор сматра да су за то криви новинари, те да је у граду са 200.000 становника „брука да ,Светлост’ чита само један проценат људи”, са друге стране стиже опаска да „менаџмент не позна суштину новинарског посла”.

Ако се изузме овај „неспоразум”, у „Светлости”, после приватизације 29. марта ове године, нема других спорова између менаџерског и новинарског дела куће. Најважније је, кажу и једни и други, да нема притисака на уређивачку политику, мада су многи очекивали да ће то бити главни „′камен спотицања”.

Телевизија скупља од две фабрике

Краљевачке фабрике ,,Магнохром” и Фабрика вагона плаћене су 1,4 милиона евра. Цена Радио и Телевизије Врњачка Бања порасла је с пет хиљада на 2,5 милиона евра и продата је почетком новембра Остоји Тегелтији из Новог Сада, власнику аутопревозничке фирме „Морава”.

– Што се мене тиче – каже за ,,Политику” Остоја Тегелтија – ја нисам умешан у политику, нисам члан ниједне партије осим што сам некад био члан СКЈ. Мој мотив је био стварање једне специјализоване телевизије, која би ми послужила и за туристички маркетинг будући да поседујем туристичку агенцију и аутопревозничко предузеће. Но, други су можда били политички мотивисани и цена је, заиста, нереално ,,надувана”.

На наше питање да ли ће уплатити прву рату Тегелтија није био најјаснији, боље речено, објаснио је да још размишља, иако се тај рок ближи крају. Зато није искључено да ће се ова продаја поновити, осим ако други учесник у аукцији Врњчанин Милан Јанковић не прихвати да уплати своју понуђену цену од 186 милиона динара, што је, кажу познаваоци прилика у Врњачкој Бањи, мало вероватно.

Иначе, врњачка телевизија, као и многе друге у мрежи локалних телевизија, односно јавних предузећа за информисање, нема вредног непокретног капитала. Има опрему, 42 радника и нема дугова.

Запослене новинаре у овој медијској кући – како смо дознали од директора Ђорђа Јанковића – није баш импресионирала постигнута цена. Напротив, повећала је сумње да ће посао до краја бити обављен и зато су више да продају фирме по ,,нормалној” цени, али да будући власник створи добре услове за професионални рад новинара.

Гужва око „Ибарских новости”

Тегелтија нам је потврдио да је заинтересован и за куповину краљевачких ,,Ибарских новости” чија је аукција одложена за 16. новембар. Како, такође, незванично дознајемо до сада су за куповину ,,Ибарских”заинтересоване фирме ,,Тргомен”, Амига”, ,,Нелт”, Зоран Јовановић, власник приватне телевизија ,,Мелос′′. Нико од њих није желео да каже који су њихови мотиви да постану власници медија, понајвише зато да конкуренцији ,,пре игре не откривају карте”. Да ли ће цена и ове локалне медијске куће, у оквиру које постоји радио, телевизија и новине, од почетних  два милиона и 921 хиљаду ,,скочити до неба” тешко је предвидети.