Европа објављује Кини трговински рат?

Европска комисија пипремиће до марта нацрт директиве ЕУ о увођењу протекционистичких мера против Кине. Европа, која је велики трговински партнер Кине, озбиљно ризикује ако се заоштравање противречности између ЕУ и Кине претвори у трговински рат. Узимајући у обзир растуће америчко-кинеске противречности, нови трговачки рат, сасвим могуће, може да стекне глобални карактер.

ЕУ мотивише увођење протекционистичких мера тиме што власти Кине блокирају доступ европских предузећа одређеним сегментима тржишта. По речима европског комесара за трговину Карела де Гихта, вођење бизниса у Кини европским компанијама озбиљно отежава трговинска политика локалних власти, заснована између осталог на монополском приступу сировинама.

Изјаве чиновника Европске комисије скоро буквално се подударају са оним што у последње време говори Вашингтон. Иступајући пред Конгресом са годишњим експозеом, Барак Обама такође је позвао Кину да одустане од дампинга и протекционизма. По Обамином мишљењу, кинеска извозна предузећа добијају субвенције, а смањени курс јуана даје им додатну предност на светском тржишту. Он је позвао да се ојачају мере ограничавања увоза шверцоване робе, пиратског софтвера, да се формира специјални контролни орган за супротстављање несавесној конкуренцији. Новинари су израчунали да је председник у свом излагању 5 пута поменуо Кину у негативном контексту. Као и примедбе ЕУ, амерички захтеви упућени Кини блиски су ултиматуму.

У понедељак СТО је донела решење да се призна оправданом тужба САД и ЕУ, које су инсистирале на томе да ограничења кинеских власти у сфери извоза низа сировинске робе не одговарају нормама СТО. Како сматра главни научни сарадник Института за Далеки Исток РАН Јаков Бергер, јачање противречности у светској трговини има објективни карактер.

Ситуација у међународној трговини и међународним финансијама сада се заоштрава практично до крајње границе. Углавном се то тиче главних фактора међународног тржишта — зоне евра, САД и Кине. Кина се жали да међународна правила крше пре свега ЕУ и САД. Као одговор, ЕУ оптужује Кину.

Реално се у најгорој ситуацији налази ЕУ, где политичке и економске везе овог савеза разара надолазећи нови талас кризе. Кина веома пати од појефтињења евра, пошто то смањује конкуретне предности кинеске индустрије и трговине са Европом и САД. Свака страна тежи да се сачува од надолазећих нових таласа кризе и прибегава протекционистичким мерама, мешању државе у привреду, у финансије и кредитну сферу. Расту противречности у међународним савезима, било да је то СТО или ММФ. Ту се појављују огромне разлике у интересима, и јединствно светског тржишта у колосалном мери поткопавају ове разлике.

У контексту кризе на први план за Запад избијају фактори економске безбедности, увећања броја радних места, смањења зависности од увоза и интереси развоја сопствене производње. Барак Обама је у обраћању нацији директно позвао амерички бизнис да одустане од политике преноса производње у друге земље и да врати кући наша радна места. Све више експерата упозорава да предстоји значајна промена структуре робних токова, успостављена последњих деценија. А то значи да светска трговина ступа у зону озбиљне трубулентности.