Нема хлеба за Србе у Сарајеву!

Уставне одредбе о конститутивности народа у БиХ које прописују да приликом запошљавања у државној администрацији мора да се води рачуна о резултатима пописа из 1991. године у Сарајеву се уопште не поштују, поготово кад је реч о тамошњим Србима.

Председник Демократске иницијативе сарајевских Срба Јово Јањић тврди да су Срби у главном граду БиХ далеко најобесправљенији народ, о чему сведоче и подаци о броју запослених у сарајевским општинама.

- Иако би према попису из 1991. године, у Сарајеву, у државним и општинским институцијама, посао требало да добије десетине хиљада Срба, наш положај је катастрофалан - каже Јањић. Као пример потпуне дискриминације Срба, Јањић наводи општину Илиџа, у којој и сам живи. Он, наиме, тврди да у општинској администрацији од 270 запослених ради свега десетак Срба.

- У Хаџићима и Илијашу је још горе. У тим општинама не ради ама баш нико ко је српске националности. Слично је и у градској и кантоналној управи, а једино је у полицији нешто боља ситуација. Једноставно, овде никог није брига за то што Србима припада хиљаде радних места у државној управи и локалним заједницама и што они имају мизеран број радних места - каже председник ДИСС-а.

Он истиче да Срби који су остали у федералном делу града за време рата још имају каквих-таквих шанси за запослење. Међутим, повратници су, тврди Јањић, потпуно отписани. Лидер ДИСС-а, једине организације која брине о проблемима сарајевских Срба, указује и на све већи проблем повратка. Јањић тврди да је интересовање становништва за враћање у своје предратне станове и куће још велико.

Међутим, истиче Јањић, странци, који су протеклих година имали главну реч у спровођењу повратка, полако дижу руке и одустају од пружања помоћи заинтересованима.

- Пре су странци финансирали разне пројекте повратка, али последњих година је све замрло. Све се, изгледа, завршило само на громогласним најавама о великом повратку Срба у Сарајево. Математика најбоље говори о оствареним резултатима. Према попису из 1991. године, у Сарајеву је живело око 157.000 Срба и још око 30.000 који су се изјашњавали као Југословени. Иако прецизних података о броју Срба који су се вратили у град нема, најчешће се оперише податком од 25.000 повратника. Када се подвуче црта, имамо најмање 150.000 Срба који су напустили Сарајево. То најбоље показује колико се рачуна овде води о повратку - закључује Јањић.

Он тврди да је безбедност сада на много вишем нивоу него раније и оцењује да то више није препрека повратку као што је случај са запошљавањем. Због тога Јањић замера и српским и бошњачким новинарима што се сарајевских Срба и ДИСС-а сете само кад су актуелни неки инциденти.

- Нажалост, очигледно су читаоцима занимљивије приче кад дође до неке туче, вандализма или пљачке, него неки леп пример суживота. Ипак, ситуација је непромењена. У урбаним деловима Сарајева, Срби немају већих проблема, али у насељима у околини инцидената још увек има. Могло би се рећи да у Сарајеву више није опасно живети, али је далеко већи проблем од чега живети - уверен је Јањић.

Он каже да се у последње време, ипак, све више осећају лоша атмосфера и узнемирење.

- Забринутост сарајевских Срба у последње време је већа, а то се дешава откако је дошло до кризе изазване сукобом високог представника Мирослава Лајчака и власти Републике Српске. Људи су помало узнемирени, јер се овде четири године жестоко ратовало - подсећа Јањић.

Двострука пасторчад

Сарајевски Срби за себе кажу да су двострука пасторчад.

- Наш утисак је да ће због овакве политике за коју годину Федерација БиХ бити потпуно једнонационална, а да ће РС бити мултиетничка. Једноставно, Бошњак повратник има помоћ и Федерације БиХ и РС и међународне заједнице. Србин повратник то нема - огорчен је Јањић.