Над Плавом гробницом
ПОДГОРИЦА, 12. новембар 2007.г. - Представници Удружења ратника и ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца од 1912. до 1918. године, 10. новембра су са обале албанског градића Шенђин (некада Медова), спустили вијенац у море, у знак сјећања на 387 добровољаца који су погинули 6. јануара 1916. године. Тога дана је брод којим су добровољци пошли из Америке да се придруже борби Црне Горе и Србије у Првом свјетском рату, надомак циља, 500 метара од албанске обале, наишао на подводну мину и нестао у морским дубинама односећи 387 живота људи поријеклом из Црне Горе који су на зов Отаџбине похрлили да јој помогну.
10. новембра, први пут послије 1937. године у Шенђину, на мјесту страшне погибије одржан је и парастос њима који су, стицајем околности и прије ватрених окршаја дали своје животе за одбрану Вјере и Отаџбине. Парастос добровољцима из Првог свјетског рата, уз дозволу и топли пријем представника Албанске православне цркве, служили су протојереј - ставрофор Момчило Раичевић и ђакон Предраг Шћепановић који је подсјетио да су се тих дана у Медови последњи пут састали краљ Никола и краљ Александар. – Срели су се дјед и унук. Тада је краљ Никола рекао тешко болесном престолонаследнику, каснијем краљу Александру Карађорђевићу да оде у Италију или Француску да залијечи ране, па да се онда врати својој војсци. Престолонаследник му је одговорио: «Тамо гдје буде гроб мојој војсци, нека буде и мој гроб».
Након парастоса одржана је својеврсна свечана академија којој су присуствовали чланови Удружења, поклоници из свих крајева Црне Горе, њих педесетак, колико је могло доћи једним аутобусом у ово мало албанско приморско мјесто. Нигдје као ту нису приличили стихови пјесме Плава гробница Милутина Бојића, коју је декламовао Милисав Поповић. У свечаном програму учествовали су и пјесници Петар Вујотић и Владимир Секуловић, а добродошлицу драгим гостима пожелио је и благословио их свештеник Албанске православне цркве отац Никола Петани.
Интерпретирајући трагични догађај и историјске околности под којима се збио, предсједник Удружења ратника и ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца од 1912. до 1918. године, Ђорђије Ђоко Божовић рекао је да медовски Бадњи дан заједно са мојковачким и оним из 1709. године, спада међу најзнаменитије догађаје у историји Црне Горе.
Чланови Удружења су срдачно прихватили мишљење оца Николе Петанија да би поклоничко путовање и парастос у Шенђину (Медови) требало одржавати сваке године.
- Извор
- Светигора
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















