20 година Мастрихтског споразума – шта даље?
7. фебруара у малом холандском граду Мастрихту лидери 12 држава које чине такозвану ЕУ, потписали су споразум о формирању ЕУ. То су Белгија, Данска, Немачка, Шпанија, Грчка, Француска, Ирска, Италија, Луксембург, Холандија, Португалија и Велика Британија. Документ је фактички поставио основе политичког и валутног савеза, принципе заједничке спољне политике, разграничио је овлашћења између европских и националних институција.
Експерт Европског института Владислав Белов уверен је да су протеклих 20 година доказали ефективност и исправност принципа које су одабрали творци Мастрихтског споразума.
У целини Мастрихтски споразуми су оправдали очекивања. За тај период земље ЕУ су попуњене новим члановима. Сада их је 27. Основни циљеви били су стварање јединственог економског и валутног простора, као и достизање прогреса на путу политичке интеграције. Највеће успехе мастрихтски споразуми достигли су у области економије. Стварање зоне евра, увођење измена у наднационално законодавство у области конкуренције, државне наруџбине. У политичком смислу највећи прогрес је укључивање спољнополитичких параметара у јединствену политику ЕУ. Именовање комесара за спољну политику, као и избор председника.
Како показују анкетирања, 20 година касније, европљани у целини позитивно оцењују политичку интеграцију. Економски део Мастрихтског споразума изазива жестоке спорове. У њему су прописани критеријуми којима треба да одговарају економије земаља које ступају у ЕУ и у зону евра. Реч је о приметним ограничењима: дефицит буџета не већи од 3% унутрашњег бруто производа, државни дуг мањи од 60%, ограничење инфлације и прихода по државним облигацијама. Само механизам контроле финансијске дисциплине у документу није био прописан, истиче шеф инвестиционе компаније Арбат Капитал Менаџмент Алексеј Голубович.
За 20 година Европска унија изграђена је као јединствени економски простор, али као валутни савез и као територија слободна за кретање робе, људи и капитала она је још врло далеко од савршенства. Актуална финансијска криза у Европи резултат је оних дубоких противречности и пропуста у стварању ЕУ који су били допуштени још пре 20 година, а у многим случајевима и додати приликом формирања зоне евра.
Управо економски проблеми и ометају обичне грађане ЕУ да оцене плусеве интеграције. Какав може да буде празник ако је евро слаб, половина земаља Старог Света на ивици банкротства, незапосленост обара све могуће рекорде, говори француски новинар Дмитриј Де Кошко.
Актуална криза евра у многоме проистиче од онога што је било решено у Мастрихту. Због тога тада је била јака конфронтација економиста и политичара који су упозоравали: опрезно, ми правимо зону са једном јединственом валутом којом нико политички не руководи. Јер нема централне интеграционе власти у ЕУ. И то се сматра или слабошћу, или недорађеношћу. При томе у зону евра примили су врло различите земље, које имају врло различите економије.
Историји не можеш да порекнеш специфични смисао за хумор. Земље које су стајале на извору ЕУ у његовом актуалном облику сада су се нашле међу аутсајдерима. Реч је о Шпанији, Португалији, Ирској. А Грчка ризикује да се лиши чланства у зони евра и прети да повуче за собом у провалију кризе читав Стари Свет. И чини се да само Немачка и Француска и даље верују да могу да извуку уједињену Европу и да је подстакну на нови ниво интеграције – конфедерацију по угледу на САД.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/fdecomite/cc-by/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















