Немачки управитељ неће спасити Грчку

Лидери Еврогрупе мораће да се помире са мишљу да се не види крај процеса финансирања проблематичних земаља. Алтернатива овде може да буде само банкротство Грчке, Италије, Португалије, Шпаније са каснијим распадом валутног савеза. Али губици ће у том случају бити неупоредиво већи.

Економски ризици иду руку под руку са политичким. Непредвидив је резултат председничких избора у Француској. Није искључена победа социјалиста. Како ће се њихов долазак одразити на спровођење структурних реформи у ЕУ, не зна нико. Или каквим ће снагама дати предност на парламентарним изборима у априлу измучено грчко становништво? Колико још држава ЕУ неће пожелети да се придружи фискалном пакту? Политичка једначина са многим непознатим. Тему наставља аналитичар Сергеј Гук.

Обиље нових идеја за спас Грчке сведочи о изгубљености. Можда има смисла тотално отписивање дугова, како би земља могла да почне од почетка, уз помоћ која би јој била пружена у виду новог Маршаловог плана. Мишљење доктора Отмара Исинга, раније главног економисте Европске ЦБ.

За то постоје два коментара. Први: може ли Грчка да настави да добија финансијску помоћ? Или она уопште не поштује своје обавезе. То је одлучујуће питање. Ако не, земља неће имати никакву другу могућност до иступања из валутног савеза. Поводом питања о Маршаловом плану треба рећи следеће. Не треба заборавити да Грчка већ 30 година у принципу добија помоћ према Маршаловом плану. 30 година за редом Грчкој пружају већу помоћ него свим другим земљама заједно из структурног фонда ЕУ. И ова средства тако и нису усмерена на напредак грчке привреде. Тако да се не ради о новцу. И нема смисла пупмати у њу нова средства, ако се не формирају конкурентно способне структуре.

Нико не може да предвиди какав ће обрт попримити догађаји у ЕУ. То је потврдио ових дана и немачки економиста Волфганг Франц, који се налази на челу Савета економских мудраца у немачкој влади: Како се може предвидети колико ће италијански премијер Марио Монти бити у стању да реализује своје реформе или његов грчки колега Лукас Пападемос? Политичке промене у Европи, по његовом мишљењу, важан су узрок који искључује тачне прогнозе. Ипак, то није основа за економисте да се ослободе овог незахвалног задатка.