Срби на Косову између три ватре

Референдум који се одржава 14-15. фебруара у четири општине на северу Косова за непризнавање од стране Срба албанских власти у Приштини, може још више да заоштри ситуацију у региону. Његов геополитички значај се састоји у коначном претварању Срба на Косову у самостални фактор балканске политике. А то је већ директан изазов не само Приштини, већ и Европској унији, па чак и Београду – сматра наш аналитичар Пјотр Искендеров.

Овај плебисцит ни из далека не представља први случај кад Срби на Косову покушавају да дају правни одговор албанским сепаратистима Косова. Тако су се у јесен 2011. године у развој ситуације умешала два фактора. Као прво, Срби на Косову су на силу спречили реализацију споразума постигнутих између Београда и Приштине уз посредовање Европске уније – о заједничкој контроли граничних прелаза. А као друго, Европска комисија је први пут дала позитиван закључак поводом молбе Србије за улазак у ЕУ. А након што је на самиту Европске уније у децембру разматрање овог питања одложено за март Београд више нема избора. Србија мора или под хитно да нормализује односе с приштинским властима или да се одрекне било каквих евроинтеграција. А Немачка, која је у таласу кризе у Европској заједници ваћ постала неформални лидер „јединствене Европе“ захтевала је од Србије не само да повуче негодовање против пуноправног учествовања Косова на међународним форумима, већ и да својеручно помогне у ликвидирању србских органа власти у општинама на северу Косова.

Судећи по информацијама које долазе из Београда српске власти још нису дошле до коначног решења поводом извршавања фактичког ултиматума Брисела и Берлина. У владајућој коалицији је дошло до раскола. А председник Србије Борис Тадић је отворено посаветовао делегацији Срба са Косову која је посетила Београд да не спречава реализацију договора између Београда и Приштине. Срби са севера Косова у већини сматрају да власти Београда недовољно активно бране њихове интересе, истакао је у интервјуу за „Глас Русије“ стручњак Институа за проучавање словенских народа РАН Александар Карасев:

Упорност Срба је пре свега, наравно, повезана с њиховом, да тако кажемо, моралном увредом као народа. Они то врло тешко доживљавају. Отуда толико јак отпор у овом питању. Што се тиче саме Србије она данас не може себи да дозволи ново заоштравање односа с Европском унијом. Многи у србском руководству сматрају да само ако уђе у ЕУ земља може ефикасније да брани интересе Срба на Косову  Али, ни Европској заједници у којој сад влада криза, уопште није потребно ново отежавање ситуације на Косову. Тако да ће садашњи референдум само посведочити постојеће и добро познате позиције страна.

Уочи референдума командант снага КФОР на Косову генерал Ерхард Древс (Erhard Drews) је у интервјуу за немачки часопис Focus изразио мшљење да плебисцит „може да испровоцира албанске националисте да нападну српску мањину на југу“. Чини се да у овом геополитичком троуглу – Приштина, Београд, Брисел, Срби на Косову морају да се уздају само у себе.