Ево после десет година и ја најзад схватих, зашто су некадашњи ДОС, прозвали ’’досманлијама’’.
Па, зар у сред Београда да плаћамо градски превоз Турској фирми и њиховим домаћим чаушима, а све под плаштом бриге за боље услове живота нас самих.
С обзиром, да је из градског саобраћајног предузећа, издвојен његов најпрофитабилнији део, и предат турској компанији у руке, то испада као да нам Турци поново узимају харач.
Харач је у србском народу познат као, ’’Наплата путарине на путевима Србије. Некада су Турци убирали харач, али се код њих знало правило и ред. Приликом бежања из Србије рекли су да ће се ’ови друмови зажелети Турака’. Убирање харача или популарно – харачлијање спроводе домаћи јаничари и стално су под контролом харач-ефендија. Имају своје уредно обележене чадоре и није их могуће ни забоћи ни умилостивити’’.
Значи, контролори турског Бус Плус система, дођу као ’’јаничари’’, првих месец дана возимо се за џабе, а онда ко не плати карту биће набијан на колац.
У овом случају градоначелник Београда Драган Ђилас, је као Вук Бранковић, предаде ГСП у турске руке.
Издаде раднике градског саобраћајног, као у оној србској народној, ’’Ал’ не виђех Вука Бранковића, не виђех га, не вид’ло га сунце! Он издаде честитога кнеза, господара и мога и твога’’.
Елем, поранио градоначелник 1.фебруара, да се провоза трамвајем, не би ли сиротињи раји објаснио, како ће им нови систем уствари, помоћи и олакшати им вожњу градским превозом.
И рече прво, како увођење Бус Плус система представља ризик за њега у овим предизборним временима, као то може да га кошта гласова, међутим, он је човек који гледа у будућност и ништа га не може спречити да донесе добробит својим грађанима.
Није него, пре ће бити да пере руке, од овог нечасног посла и да унапред себи даје одступницу за лош изборни резултат.
Па, из авиона се види да је ту било – ја теби, ти мени.
Да не понавља, Вељко Влаховић је главни менаџер Бус Плуса (харач ефендија), чији је стриц Александар Влаховић (дахија), високи функционер Демократске странке, и један од људи који је Србију завио у црно у процесу приватизације, истовремено и члан управног одбора Ерсте банке АД Нови Сад, која даје више од пола милиона евра кредита фирми Ланус, за развој бизниса.
И додаде градоначелник тог јутра, како се овај систем користи у Лондону и Паризу.
Да нисам био прошле године у Паризу и возио се метром, можда бих му и поверовао, али не, у питању је класичан систем наплате, купиш карту за лову, чекираш је и возиш се.
Оно што је компаративно са системом Бус Пулс је гласовна порука која обавештава путнике у коју станицу пристижу, и ништа више.
Лично, немам ништа против контролора, па и они морају да зараде за живот, њихово помињање у тексту је само зарад метафоре.
А за крај овог текста, одабрао сам одломак из једне песме, непознатог аутора:
Боже мили, разбојништва великога,
кад се харачлије окупише у земљи Србији,
у Србији земљи да харач прикупљају
и да другоме постану судије!
Ту министри нису ради кавзи,
нит’ су ради политичари изјелице,
ал’ је рада сиротиња раја,
која глоба давати не може
Лични став: Небојша Татомир
