Функционерима мање плате

 

- Нацртом овог закона предвиђени су другачији критеријуми за одређивање плата функционера у локалним заједницама, што би требало да направи одређене уштеде у општинама - истакла је Решићева.

 

ФОКУС: Да ли се већ сад може говорити о томе колико ће износити плате начелника општина?

 

РЕШИЋЕВА: Ми смо орган који прописује горњу границу преко које плата не смије прећи. Израдили смо Нацрт закон о измјенама и допунама закона о статусу функционера јединица локалне самоуправе, који дефинише област плата. Проведене су и јавне расправе, па ће након усвајања закона у форми Приједлога у Народној скупштини РС све бити јасно. Тешко је дати процјену ко ће имати мању плату а ко већу, али је сасвим сигурно да ће већина функционера имати мању плату. Према важећем закону, начелницима се плата обрачунавала на основу два критеријума. Први је просјечна плата у административној служби, а предвиђеним измјенама ријеч је о просјечној плати радника, али без плате функционера. Други критеријум јесте да началник може имати до 50 одсто увећања плате, а према нашем приједлогу, тај критеријум смо подијелили на скали од пет, одсто до 50 процената у зависности од броја становника у општинама. Право на увећање плате на тих 50 одсто имају они начелници чије општине имају више од 50.000 становника. На примјер, начелник општине која има хиљаду становника нема право да повећа плату по овом другом критеријуму, а у општинама које имају до 10.000 становника, плата може бити увећана до десет одсто.

 

 

РЕШИЋЕВА: Имали смо разумијевање начелника општина и тај приједлог је прихватило и предсједништво Савеза општина и градова РС, јер имамо начелника који ни сада не примају плату према свим тим прописаним могућностима. Ми смо орган који прописује горњу границу, а јединице локалне самоуправе утврђује основицу и цијену на основу колективних уговора и других ставки.

 

ФОКУС: Завршене су јавне расправе о Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о локалној самоуправи и Нацрту закона о измјенама и допунама Закона о статусу функционера јединица локалне самоуправе. Какве су реакције локалних заједница?

 

РЕШИЋЕВА: Посљедња јавна расправа одржана је 13. фебруара у Бањој Луци. Имали смо изузетан одзив општинске администрације. Расправе су биле веома конструктивне, а њима су се одзавали и представници Савеза синдиката РС, те смо имали и коментаре Борачке организације РС, као и невладиног сектора. На јавним расправама највише се разговарало о статусу мјесних заједница. Били су различити ставови о овом питању. Евидентно је да су локалне заједнице веома задовољне нашим приједлогом да се ово питање покуша ријештити на што адекватнији начин. У току је израда финалног извјештаја који ће бити упућен Народној скупштини РС уз Приједлог закона. Приједлози закона требало би да буду упућени Парламенту РС сљедећег мјесеца.

 

 

РЕШИЋЕВА: Генерално говорећи, реакције су биле позитивне, јер су сва ова питања која су сад отворена били највећи проблеми у локалним заједницама. Према важећем закону начелнике одјељења потврђивала је скупштина општине, а Нацртом закона све је препуштену начелнику. Имали смо ситауција да је начелник одабрао свој тим људи, али да Скупштина из неких својих разлога није жељела да потврди те мандате, па су многи по неколико година били вршиоци дужности. Најужа грла у јединицама локалне самоуправе били су ти радно-правни статуси. Статуси вршилаца дужности, који су трајали по неколико година, били су довољни елементи и за судске и за управне спорове, а опет ријеч је о и великом финансијском губитку за једну општину. На јавним расправама било је неких рјешења из одређених локалних заједница да начелници одјељена буду именована лица на мандат. Треба све коментаре размотрити.

 

 

РЕШИЋЕВА: Локалне заједнице показале су да морају бити сервис грађана. Током ових непогода општине су уочиле све евентуалне мањкавости које су имале. Сигурна сам да ће их отклонити. Јасно је да се живот не може прописати законом или подзаконским актом.

 

 

РЕШИЋЕВА: Готово цијелу седмицу провели смо на терену и били смо с људима у најугроженијим општинама, јер је сасвим јасно да у оваквим ситуацијама општине и грађани неће бити сами. Што се тиче новчаних средстава, према подацима којима располажем ријеч је о 500.000 марака. Велики број општина је добио помоћ, али исто тако не треба занемарити ни донације нафте, али и хуманитарних пакета. Најбитније је да нисмо имали животно угрожених људи.

 

 

РЕШИЋЕВА: Премијер Александар Џомбић упутио је једну иницијативу владама у региону које се односе на реаговања у случају поплава. У оваквим случајевима сва министарства имају свој дио обавеза. Према подацима стручњака тренутно нема опасности од великих поплава, јер су још ниске температуре. С друге стране, земља је сува, јер током 2011. године није било много падавима, па су и водостаји ријека много нижи него што је то уобичајено за зимски период.

 

С. ГАЈИЋ

 

 

РЕШИЋЕВА: Свакодневно радимо на овом пројекту. Још не можемо детаљно говорити о томе када ће Требињци моћи извадити родни лист у Бањој Луци. Ријеч је о пројекту који смо покренули први у региону. Надам се да ће то бити ускоро реализовано. Влада РС у децембру прошле године обезбиједила је 288.000 марака за изразито неразвијене и неразвијене општине, тако су ове општине у просјеку добиле око девет хиљада КМ намјенских средстава за опремање матичних уреда.