Путин саопштио Западу своје спољнополитичке приоритете

Чланак Владимира Путина Русија и свет који се мења није намењен локалним бирачима. То је порука Западу, сматра француски експерт, главни уредник Билтена стратешког информисања ТТУ Арно калика.

Прво Путин пише да Русија не може и не жели да се изолује. То је врло занимљиво. Зато што на Западу стално критикују Русију због њене спољне политике и кажу да, придржавајући се свог става о Сирији, о Либији, она сама иде у изолацију. То као прво. Ка друго. О НАТО-у тамо ништа није ново речено. НАТО жели да гради ПРО у Европи. Како је одавно говорио господин Лавров, и како пише Путин, ПРО је против кога? Против Ирана? Против Русије? Ако је против Русије, значи Русија је спремна да одговори. То сам схватио када сам прочитао чланак. Али какав ће одговор бити, за сада не видимо. Путин пише да Русија не жели понављање либијског сценарија. У томе такође нема ништа ново. Али то што Путин пише јасно, то не скрива, то је занимљиво. А у погледу Европе речено је врло мало. То значи да је за Путина ЕУ само економски фактор. Тако сам схватио из чланка. И не чудим се. Зато што сам увек мислио да је ЕУ за Русију велики економски партнер. Али у погледу политике Русија се увек огледа према САД, а не ЕУ.

У целини, истакао је Арно Калика у интервјуу за Глас Русије, стиче се утисак да чланак није писао председнички кандидат, већ онај који је већ председник. И, ослањајући се на њега, може се јасно одредити како ће се развијати односи Русије са другим земљама.

Основни проблем европског гасног тржишта је у његовој ниској ликвидности. Сада овде не може да се нађе довољни обим гаса да се затворе све потребе. Кажу да спот котације треба да служе као оријентир за формирање цене. Али када је ове зиме због хладноћа био потребан додатни гас, њега на споту, тачније у слободно продаји, није било. Зар може тако недовнољно развијено тржиште да служи као основа за формирање цена гаса из цевовода? Оријентација на тржишне цене и дугорочне уговоре осуђује на нестабилност сву трговину гасом. Уз то у Пољској, за разлику од Немачке, гас се не продаје на споту. А то значи да нема индикатора који може да одреди формулу цене. У спору са Гаспромом партнера очигледно бодри могућност проналаска алтерантиве руској сировини. Али наде у компримовани гас из Катара, ради чега се гради терминал у Свиноустју, магловите су. Компримовани гас ће коштати пољској потрошача много скупље него гас из цевовода.

Ипак ПГНиГ иде на све или ништа против Гаспрома. Да ли има перспективе за решавање њене тужбе у Штокхолмском арбитражном суду? Врло магловите, сматра експерт Номос-банке Денис Борисов. Случај је сложен и вероватно ће се отегнути. Чак у случају губитка Руси могу да предају тужбу, позивајући се на међународни карактер уговора. Али треба знати на основу ког законодавства су они склопљени. Штокхолм може да се испостави не последњом инстанцом у тој тужби.