Коло српских сестара зове туристе

Брчко – Сем репрезентативног здања Градске већнице, саграђеног 1892. у псеудомаварском стилу по идејном и извођачком пројекту архитеката Александра Витека и Ћирила Ивековића, оронуле и прилично запуштене Крсмановића куће, изграђене 1865, те куће Кучукалића, која је, усправна, управо дочекала 100. лето, Брчко нема старих грађевина због којих би му туристи одасвуд хрлили. Има, додуше, неколико сакралних објеката, у прошлости више пута рушених и спаљиваних, попут цркве Успенија пресвете Богородице, али те богомоље нису места да би ова посавска варош постала примамљива за верске ходочаснике.

Поднебље је такво да на њему тешко може да „успева” сеоски туризам; да би у села попут Шаторовића, Бијеле, Крбета, Штрепаца, Рашљана, Калајџија почели да стижу каравани туриста из белог света жељних домаће хране, цветних ливада и жуборећих поточића.

У Брчко се никад није долазило да би се преноћило у неком од његових хотела, попут „Јелене” и „Гранд Посавине” у центру града, па се одатле, после доручка, кренуло у разгледање града. Упркос тим чињеницама, брчанска влада лане је своме Одељењу за привредни развој, спорт и културу придодала, као привезак, и Пододељење за туризам. Таквим проширењем надлежности били су затечени и староседеоци Брчког.

Није требало да протекне пуно воде Савом да би се разоткрила стварна позадина формирања Пододељења за туризам при ресорном владином одељењу за привредни развој, спорт и културу. Постаде јавна тајна да је целу халабуку око трансформације у том делу извршне власти зарад тобожње афирмације дистрикта и у туристичком погледу изазвало једно кадровско ухлебљење.

У Пододељењу се, као недоношче, „родила” идеја да би вредело покушати да се промовишу, макар и имагинарни, туристички потенцијали дистрикта Брчко. Нимало виспрено, њену реализацију формално-правно поверили су Колу српских сестара „Мајка Јевросима”, брчанском хуманитарном, невладином удружењу, којем је више него непримерено да се бакће „пројектима” у вези са издаваштвом, делатношћу којој нису вични.

Пре неки дан, тај „пројекат”, сачињен делом у форми брошуре, чији је наслов „Народно стваралаштво у функцији развоја туризма у Брчко дистрикту БиХ”, делом у форми видео записа насловљеног са – „Промоција туристичких потенцијала Брчко дистрикта БиХ” свечано је промовисан.

У то је влада дистрикта Брчко уложила 6.700 КМ, а остатак до 9.720 КМ надоместили су Министарство за трговину и туризам у Влади Републике Српске и сам издавач – Коло српских сестара „Мајка Јевросима”.

Из садржаја књижице од стотинак страница, тешко се може докучити који су то вредни туристички потенцијали дистрикта Брчко да их треба презентовати као „развојну шансу”, како је оцењено у њеном предговору. Још мање се те благодети могу препознати из видео записа који је предочен учесницима промоције дводелног „пројекта” с потписом Кола српских сестара „Мајка Јевросима”

Брчко. Читалац остаје у дилеми да ли се путник намерник позива да види Градску већницу у којој ће ускоро, после рестаурације и исељења Градске библиотеке и Галерије, да столује градоначелник са својом свитом, или да прошета осам милиона КМ вредним градским шеталиштем, или да види обновљене џамије и цркве, или да препише неки од рецепата традиционалних националних јела у овом крају…