Говорећи о прослави тзв. дана независности БиХ, Инцко је отворено поручио да би тај дан требало славити у целој држави, јер је на референдуму пре 20 година „више од 60 одсто грађана гласало за независност".
- У мојој Аустрији државни празници обележавају се на свим нивоима и тако би требало да буде и у БиХ. Рођендан БиХ означава референдум од пре 20 година, који је финансирала Европска заједница и када се више од 60 одсто грађана определило за независност. То, свакако, треба поштовати - поручио је Инцко.
Пале све маске
Саговорник нашег листа из дипломатског кора у Сарајеву каже да је Инцко таквим речима и дефинитивно потврдио да је рат у БиХ увезен са стране, али и да је распиривање сукоба финансијски помогнуто из највећих светских центара моћи.
Сентор Републике Српске Предраг Гуго Лазаревић каже да се Европа, ако је тачно то што каже Инцко, служила недозвољеним и недемократским средствима.
- Ако су речи шефа ОХР-а истините, онда је јасно да се Европска заједница служила разним подметањима. То потпуно разоткрива улогу странаца у причи о почетку рата у БиХ, а ово што је Инцко рекао сигурно није у корист Европе, већ искључиво на њену штету - јасан је Лазаревић.
Он додаје да је одавно јасно да је рат у БиХ увезен са стране.
- Сетите се како је Алија Изетбеговић повукао потпис са Кутиљеровог споразума када му је то сугерисао тадашњи амерички амбасадор у Југославији Ворен Цимерман. Европа и Америка свакако су допринеле крвопролићу - сматра Лазаревић.
Црна годишњица
Широм Сарајева бошњачки званичници јуче су полагали цвеће обележавајући такозвани дан независности. Истовремено, у РС, али и делу ФБиХ где су Хрвати већина, јуче је био обичан радни дан. Подсетимо, 1. марта 1992, тачније другог дана референдума о независности, на Башчаршији је убијен србски сват Никола Гардовић. Поводом двадесетогодишњице овог догађаја, председавајући Клуба србских делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац посетио је јуче Стару православну цркву у Сарајеву, где је са сарадницима прислужио свеће у знак сећања и помен на Гардовића, као и на све друге невино страдале Србе у овом граду.
- Данас је за мене радни дан и одлучио сам да у складу са нашим православним обичајима прислужим свеће и одам пошту свирепо убијеном србском свату Николи Гардовићу, али и свим осталим невино страдалим сарајевским Србима - рекао је Кошарац.
То се посебно односи, каже он, на српске цивиле које је рат затекао у њиховим домовима, на радном месту, болницама, а који су страдали под најездом политике која је долазила из Сарајева тих година и то само зато што су били Срби, православци.
- Ово је за мене један од најтужнијих дана, али то би требало да буде тужан дан и за БиХ јер су пре 20 година два народа прегласали трећи народ. Тада је потпуно разобличена прича која се тих дана могла чути у Скупштини БиХ како су неке политичке снаге спремне и желе да жртвују мир за суверену БиХ - истакао је Кошарац.
Опасне поруке
Он је изразио разочарење што је ова порука, али и генерална политика муслиманског лидера Алије Изетбеговића, чије су основе садржане у „Исламској декларацији", добиле подршку и дела међународне заједнице. Кошарац је изразио бојазан да можда чак и данас, као што је то био случај пре 20 година, поново некоме смета србска застава. То је, упозорава наш саговорник, лоша порука такозваног мултиетничког Сарајева.
Милка Кокот, којој су 4. маја 1992. године на кућном прагу у сарајевској улици Врбовска зликовци бошњачког народа свирепо убили брата Драгана Станишића (25) и оца Гојка (53), истиче да су многе српске мајке почетком 1992. почеле да носе црнину због трагичног губитка најдражих.
- Ми смо данас свеће прислужили не само Николи Гардовићу него свим осталим сарајевским Србима, а поновићу и данас да чак 263 српске породице са подручја Сарајевско-романијске регије још траже своје најмилије који су трагично страдали током рата у Сарајеву и чији остаци ни након 20 година нису пронађени - рекла је Кокотова.
Радојичић: Србска има своје празнике!
Председник Народне скупштине РС Игор Радојичић каже да РС има свој закон о празницима према коме 1. март није никакав празник. Он сматра да је то један од датума који су довели до рата и да је његова перцепција у РС негативна.
- Због једностраних одлука ми га видимо као један од датума који је довео до ратних конфликта на овим просторима. Друга страна, односно други ентитет или, још прецизније, један његов део обележава овај датум, ваљда по неким ратним законима - каже Радојичић.