Економски ударац задат трговини дрогом

Инвестиције у економију земаља Централне Азије допринеће смањењу транзита хероина из Авганистана, уверен је шеф Федералне службе Русије за контролу трговине дрогом (ФСКД) Виктор Иванов. Он је саопштио да ће Русија помоћи економски развој држава у региону. Данас традиционалне методе борбе усмерене на откривање дроге не доводе до победе над трговином дрогом.

Шеф надлештва за борбу против трговине дрогом је истакао да се проблем глобалне трговине дрогом из Авганистана може решити само уз помоћ развоја економије земаља Централне Азије. Пре свега треба говорити о стварању нове производње и отварању радних места за становништво. Тада транзит дроге више неће бити једини извор прихода.

Русија намерава да прошири своје економско присуство у Авганистану. Ово је у свом чланку „Русија и свет који се мења“ написао премијер-министар Русије Владимир Путин. „Авганистан је наш близак сусед и ми смо заинтересовани за то да се ова земља развија стабилно и мирно. И што је главно – да престане да буде извор опасности од дроге. Улогу Русије видим у томе да уз активно учествовање земаља-суседа помогне авганистанском народу у стварању стабилне економије,“  каже се у чланку.

Након одласка међународних снага из Авганистана Русија ће својим инвестицијама покушати да оживи економију земље, - истакао је шеф Федералне службе за контролу трговине дрогом Виктор Иванов.

Данас буџет ове земље износи 12 милијарди долара, од тога је мање од 2 милијарде – приход самог Авганистана. Све остало је међународна помоћ. Међутим, већ је низ земаља, које тамо држе своје војне контингенте, изјавио да ће с њиховим одласком из Авганистана њихове инвестиције у економију бити смањене 2-3 пута. Инвестиције ће се прекинути, трговина дрогом је тамо уходана и шта даље? Зато је, наравно, најисправнији пут – повећање инвестиција у економију Авганистана.

По подацима Виктора Иванова, у Европи се годишње троши више од 700 тона дроге на опијумској основи. У Русију се сваке године испоручује око 540 тона опијата. У свету су створена два глобална центра трговине дрогом: хероински – у Авганистану и кокаински – у Латинској Америци. Гигантско кретање наркотичких маса доводи до геополитичких последица, упозорава шеф ФСКД. Као пример навео је Јужну Америку у којој се сад одвија борба за контролу путева кокаина, а наркокартели покушавају да замене органе власти.

Традиционалне методе борбе усмерене на пресецање трговине дрогом не дају битне резултате. Управо зато је Русије одбила да подржи предлог САД о стварању у Централној Азији одреда за проналажење дроге, истиче Виктор Иванов.

Што се ефикасније открива и заплењује дрога, тим су ови наркотици скупљи, тим је већа добит наркокартела. Зато приступ треба да буде комплексан – то је наставак полицијских мера за заплену дроге, то су активности међународне заједнице за обустављање производње дроге у земљама, и напокон, то су активности усмерене на комплексно унапређење економије како би се локалном становништву обезбедио посао.

Виктор Иванов позива да се одрекнемо још једног крајњег приступа, који се с времена на време у масовној свести појављује као једино исправан начин за решавање проблема – легализације дроге. По мишљењу Иванова, иза таквих кампања у штампи стоје велике финансијске установе које на тај начин покушавају да оперу прљав новац.