Лов на космички отпад

Русија формулише стратегију развоја космичке гране у 21. веку. Заменик председника владе Русије Дмитриј Рогозин означио је приоритетне правце руског космичког програма. То је супротстављање астероидној опасности, развој орбиталних комплекса и експедиција у далеки космос.

Другог марта у току радне посете Централном научно-истраживачком институту за машиноградњу Дмитриј Рогозин изнео је неколико теза које могу да се сматрају формулацијом новог програма или концепције космичке делатности Русије. Као прво, потпредседник владе је рекао да је неопходно пратити ванземљаске опасности по земаљско благостање – астероиде и комете. Као друго, треба мислити о будућности пилотиране космонаутике после експлоатације МКС, мада при томе треба размислити да ли да се понови пут САД, тачније да се лети на Месец.

Проблем опасности од астероида и комета периоднично привлачи пажњу медија, научника и широке јавности. Некада посматрачима полази за руком да открију нови прилично велики астероид, који теоријски може да представља опасност по Земљу (да би нанео значајна разарања у регионалним размерама довољан је астероид пречника стотину метара).

Почетком фебруара нови повод да се сетимо астероида постала је 49. седница Научно-техничког подкомитета Комитета УН за цивилно коришћење космичког простора, где је разматран аетероид 2011 АГ5 откривен почетком 2011. године. Друго небеско тело које је изазвало интересовање медија јесте астероид 2012 ДА14, који треба да се приближи Земљи у фебруару 2013. године. Он ће проћи како се претпоставља на растојању од око 30 хиљада километара од планете, што је много ближе Месеца и чак ближе од неких сателита. Шта више, постоји вероватноћа сусрета већа од нуле. Али пошто је пречник небеског тела свега око 50 метара, судар може и да се не деси: небеско тело ће се распасти у атмосфери.

Програми мониторинга неба у трагању за потенцијално опасним астероидима постоје у многим земаљама: САД, Великој Британији, Италији, Немачкој и другим. У току тих посматрања нађено је нешто више од 1300 потенцијално опасних астероида. До последњег тренутка најопаснији од нађених сматран је астероид Апофис пречника 350 метара, који би требало да се зближи са Земљом први пут 2029. године, и други пут 2036. године – управо тада могуће су катастрофалне последице.

Русија нема специјализовани програм за посматрање неба попут америчког, али 2006. године била је формирана експертска радна група Савета РАН о космосу за проблеме опасности од астероида и комета (АКО), која је 2011. била реформисана у уједињену експертску радну групу за космичке опасности. У њене задатке, између осталог, улази припрема пројекта Комплексног наменског програма радова на формирању система који осигурава решавање проблема АКО и космичког отпада, и концепција федералног наменског програма за супротстављање космичким претњама. Осим тога, научно-производно удружење Лавочкин припрема перспективни пројекат Апофис. Космички брод треба да полети ка истоименом астероиду и да постави на њему радијски одашиљач, који ће омогућити да се уништи орбита овог небеског тела. Истовремено било би важно проучити карактеристике Апофиса, како би се схватило како да се, у случају лошег развоја догађаја, против њега боримо. Ипак пројекат се за сада налази у почетном стадијуму разраде.

Са друге стране, скептици не престају да указују на то да је вероватноћа судара са великим небеским телом врло мала. Управо зато је предлог Дмитрија Рогозина изазвао чуђење, у првом реду, у Роскосмосу. Владимир Поповкин, шеф Роскосмоса, нашао је да је опасност од астероида и комета веома претерана. То је могуће разумети: делимично захваљујући Холивуду сама идеја опасности из космоса делује као фантастика, и то не баш врхунска.

Други предлог Дмитрија Рогозина о наставку пројекта космичких станица, могуће на другим планетама, али при томе заобилазећи Месец, такође се чини необичан. Преорјентација руског планетарног програма на Месец десила се у извесној мери после погибије пројекта Фобос-Грунт. Према прелиминарном плану, после њега је требало да уследе мисије Месец-Ресур (заједно са индијским пројектом Цандријан-2) и Месец-Глоб, ради проучавања поларних области нашег сателита. Ови пројекти такође треба да постану прва етапа освајања Месеца. Ради се о томе што је Месец истовремено и прилично далеко да би се испитале основне технологије таквог путовања, и прилично близу како би посада у случају да се нешто деси могла да се врати на Земљу.

У том погледу праћење Американаца, за шта је Дмитриј Рогозин прекорео савремени руски космички програм, пре је праћење природне логике ствари у којој пре него што се крене на амбициозне пројекте, треба брижљиво одрадити све у блажим условима.