Комуникација на нивоу ДНК

У Русији се формира необична друштвена мрежа за људе са сличним наследним проблемима. На сајту PrimerLife – компаније резидента иновационог града Сколково, моћи ће да се унесе фајл са својим генетичким подацима, да се уђе у удружење људи са сличним генима и да се сазна за ризик развоја озбиљних болести. Идеја није лоша, кажу експерти. Питање је: колико ће разумно бити кориштене детаљне социогеномске технологије.

Будућност је на такозваној персоналној медицини која се ослања на генетичка истраживања и омогућава да се спрече многе болести, говоре стручњаци. И у том смислу нова друштвена мрежа је перспективна. То ће бити не само платформа за разматрање болести (таквих је на Интернету много). PrimerLife ће почети да води научни рад и дијагностикује обољења на основу генетичких инфорамција, које пружају корисници друштвених мрежа. Најважније је победити болест у фази њиховог стварања, говори руководилац пројекта Сергеј Мусијенко.

Наша идеја састоји се у томе да се уједине људи по ризицима развоја болести који код њих постоје у социјалне групе и да им се пружи могућност да разговарају једни са другима у првом реду о томе како спречити болест, сматра научник.

Нови пројекат тешко да ће лако кренути, сматрају експерти. За сада анализа генома у Русији уопште није рутинска процедура. Таква генетичка истраживања коштају прилично скупо и људи се одлучују на њих уколико морају. У генетичке лабораторије се обраћају по правилу пацијенти са тешким наследним обољењима, примећују експерти. У сваком случају друштво за сада није спремно да широко користи сличне друштвене мреже, сматра шеф лабораторије за биоинформатику Центра за дечију хематологију Александар Жаворонков.

Број корисника таквог ресурса ће бити у почетку ограничен, зато што као прво немају сви на располагању генетичке податке. А као друго, неће сви бити спремни да потпуно пруже свој геном на јавно разматрање, зато што је то исто као и да се изнесе своја историја болести, истиче он.

Већ се зна много случајева када је доступност података о ризику развоја појединих обољења код човека провоцирала радну дискриминацију. У иностранству, између осталог у САД, фирме су више пута отпуштале раднике после генетичких тестова. Добро је познат случај 40-годишње Памеле Финк коју је послодавац отпустио пошто је генетичка анализа показала да код ње постоји ризик од појаве рака дојке. На крају је у САД крајем 2009. године ступио на снагу закон о забрани дискриминације по резултатима генетских истраживања.

У Русији такав закон не постоји, па и сличне законодавне иницијативе до сада нису биле актуелне. Ниво анонимности својих података корисници ће регулисати самостално, уверава компанија PrimerLife. Ипак ту руководилац пројекта Сергеј Мусијенко даје ограду: а има ли смисла држати у тајности своје податке?

Треба схватити да живимо у веку отворености. Нема смисла крити своје генетске кодове, зато што када стиснете човеку руку или узмете влас која је отпала са главе, можете лако да добијете информацију о геному било ког човека, уверен је Мусијенко.

Између осталог за сада су за већину пацијената овакве процедуре само научна фантастика. Ипак аутори сајта су сигурни да ће нови сервис бити тражен. Прво ће бити пуштена енглеска верзија ресурса. Она ће стартовати овог лета.