Власт на плате администрацији троши скоро пола буџета

Чињеница да је Александар Џомбић са друштвом планирао да на плате у јавном сектору оде скоро пола расположивих средстава за ову годину говори сама за себе. Економска струка независна од ове власти, али зависна од памети и чињеница, упозорила је да расходи на лична примања учествују са 38,3 посто у буџету РС, а чак 46,9 посто у средствима буџетског оквира која остају расположива након отплате унутрашњег и ино дуга. Када се све сабере и одузме и оголи до коске, на свјетло дана исплива тужна спознаја да само 53,1 посто буџетских средстава која остају након отплате дуга може бити на располагању за финансирање и развојних и социјалних потреба РС. И док све сусједне, па и земље Европске уније смањују износе који се дају из буџета за лична примања администрацији, у Србској је та мјера потпуни табу и под забраном примјене. Удружење економиста „Сwот“ упозорило је да су и Србија и Хрватска у претходне двије године донијеле законе и одлуке у циљу значајног смањења броја запослених у јавној управи. За разлику од њих актулене власти у „стабилној“ Србској гаји тренд тихог раста запошљавања у администрацији у којој плате прима око 35.000 људи. У ове податке нису укључени запослени на локалним нивоима власти тако да је клиничка слика мастиљала који изједају супстанцу нове вриједности некомплетна. Но, посебно забрињавајући и шокантан податак је просјечна плата у сектору државне управе РС која је у септембру 2011. године била виша за чак 99,2 посто од просјечне зараде у прерађивачкој индустрији. Економисти оцјењују да се таквом политиком апсолутног фаворизовања администрације смањује конкурентност привредног сектора у погледу запошљавања квалитетних кадрова и ствара потпуно накарадна вриједносна скала по којој је боље бити ударач печата у некавој агенцији него машински инжењер у привреди и производњи. Оваква деформација посљедица је чињенице да се у овој земљи пита бирокатија, а не они који стварају нове вриједности.