Проблем је у уништеној привреди

Тако су индиректно поручили и борцима и јавности да за удар на биолошки опстанак десетина хиљада породица у Стпској нису криви ни одговорни Александар Џомбић, Петар Ђокић и Пантелија Ћургуз, већ аналитичари Свјетске банке. Истини за вољу, ова институција је у извјештају за БиХ о теми: Изазови и препоруке за реформе. Преглед јавних расхода и институција“, стање у пензионом и здравственом сектотру оцијенила неодрживим што је јасно и просјечно обавијештеном грађанину. Није, наравно, ни новост да Свјетска банка преферира изразито оштре мјере посебно за земље у транзицији, али Влада је у свом пребацивању кривице изоставила кључни став ове финансијске институције - „У поређењу са другим земљама у транзицији, мали број осигураника у РС упоредив је само са Албанијом у Европи и Арменијом и Азербејџаном из бившег Совјетског Савеза. Без обзира на велику потрошњу, само двије трећине пензионера у РС су старији од 65 година“, констатује се у извјештају. Мали број осигураника посљедица је изузено велике незапослености радно способне популације и сва суштина проблема у пензионом и здравственом сектору, па и по друштво у цјелини, лежи у континуираном урушавању привреде, индустрије првенствено. Умјесто да се посветила стратешком подстицају развоја реалног сектора, стимулативним олакшицама за инвестирање и стварању комфорног амбијента за сваку врсту предузетништва и пословне иницијативе, двије Владе у континуитету су радиле све супротно и то пуних шест година. Тако су потрошиле и новац и вријеме у коме је реално слика односа у друштву могла бити промјењена у позитивном правцу. У том контексту актуелна влада није ни слушала нити се позивала на мишљења Свјетске банке, али сада им је добро дошла када су се њени рестриктивни приједлози подударили са праксом отимачине од свих друштвених сталежа изузев повлаштене једнопсртијске бирократије. Посљедица такве политике је одсликана и у извјештају Свјетске банке у коме се, са знатном дозом узбуњивања, наводи да се „БиХ суочава са ризиком брзог западања у неодрживо стање јавних финансија“. И опозиција у Србској, и економска струка указивале су на исту пријетњу коју наводи и Свјетска банка у којој се, народски речено, не може надавати или наотимати колико они могу потрошити и спискати. У околностима девастиране привреде нема нове вриједности ни финансијске инфраструктуре којом би се могле провести реформе па се неминовно запало у ситуацију да се грађанима отима из уста. Али и у таквокј ситуацији актуелна власт се тривијално правда – Не би вам ми узели, него то од нас тражи Свјетска банка или ММФ.