Шпанци незадовољни реформама

Прије бројних демонстрација одржане су церемоније ради обиљежавања осам година од терористичког напада на жељезнички систем у Мадриду 11. марта 2004. године када је погинула 191 особа. Реформама, које су током прошлог мјесеца усвојене декретом а потврђене у парламента 8. марта, смањени су трошкови отпуштања радника и олакшани услови под којима то може бити учињено.
Једна од учесница демонстрација Марта Луис (39) сматра да тим реформама неће бити створена нова радна мјеста због чега нису ни оправдане. Према њеним ријечима, реформе смањују радничка права као никада прије.
Лидери синдиката "Радничке комисије" и "Општа радничка унија", који су заједнички организовали раније обуставе рада и данашње митинге састали су се прије покретања великог марша у Мадриду како би позвали владу на преговоре због представља, како наводе, "драстичних" реформи. Игнасио Фернандез Токсо из "Радничке комисије" сматра да је пакет мјера штедње до те мјере наклоњен фирмама да услови за рад у Шпанији подсјећају на оне који су постојали током режима Франсиска Франка. Много блаже мјере штедње, које је увела прошла влада предвођена Социјалистима, изазвале су проглашење општег штрајка 29. септембра 2010. године, мада су се радници само дјелимично одазвали позиву за обуставу рада.
Шпански премијер Маријано Рахој је, непосредно прије одобравања нових реформи, својим европским колегама у Бриселу рекао да ће нове мјере, које је он замислио, изазвати општи штрајк у Шпанији.
Циљ планиране реформе тржишта рада у Шпанији је ревитализација економије у земљи која има највећу стопу незапослености у еврозони од скоро 23 одсто.
АГ