Скора пропаст запада!

 Сваки економиста који није предвидео и видео 1990 године по паду "комунизма" да је на реду велика економска криза у капитализму треба да се окане посла бављења економијом, њеном статиском, анализом и планирањем а посебно да се не бави послом економског аналитичара.

Ова економска криза којој су темељи ударени 1990 године сада се тек у свом почетном "сјају" показује.

Наиме, прави узроци кризе нису никаква "финансијска криза" нити данашња "економска криза", прави узрок те кризе је то што се данас производи далеко више роба него што постоји реална потражња за тим робама. Прави извор кризе је огромна производња из земаља истока, првенствено Кине. У таквој ситуацији предност у продаји роба има превенствено јефтинија роба док квалитет робе пада у други план. Одржавање такве ситуације на петогодишњем нивоу драстично мења ситуацију јер квалитетнија роба има све мање купаца и драстично поскупљује и у потпуности отвара пут јефтинијој роби. Производња квалитетније робе је пред потпуном пропасти и верујем угасиће се. Данас апсолутни примат у производњи материјлних добара је у рукама Кине и сасвим сигурно могу да кажем данас да су они светска економска сила број 1, ма шта ко говорио и писао и какву статистику водио. Навешћу пример лоше процене светских економиста о вредности светских компанија. Као прва компанија у свету се говорило да је то америчка компанија ГМ али у овој кризи је та компанија банкротирала и тражила заштиту од поверилаца што говори о њој да је то једна економски лоша компанија и да јој никако не припада то прво место у свету. Али по западном мерилу и људима који верују у запад то је најбоља и најача компанија. Да ли је или није просудите сами.

Зашто кажем да је Кина светска економска сила број 1.

Прво: Кинеза у Кини има преко 1,5 милијади а цео свет има око 6 милијарди људи те логично поставља се питање да ли 1,5 милијада људи може да обезбеди материјална добра за 6 милијарди људи. МОЖЕ. Држави од 1,5 милијарду људи са данашњим степеном развоја технологије производња материјалних добара сасвим сигурно припада прво место по економској снази. Сада се поставља питања шта ће да ради остатак од 4,5 милијарде људи. Какве они то услуге могу да понуде да би преживели. Поред свега овога данас у Кини има још много незапосланих људи који једва чекају посао. Шта ће бити у моменту када Кина не буде имала проблема са незапосленим можемо само да замислимо.

Друго: огромна већина светске производње је у њиховим рукама, цене њихових производа су у односу на производе осталих земаља у свету далеко ниже што им далекосежно обезбеђује гарантовану производњу, запослење и напредак нације.

Треће: док цео свет тресе економска криза у Кини нема те кризе, они су и даље у успону, што говори реалну истину, да тамо где постоји производња нема никакве кризе. Овде сад не би писао о новим џиновима који су такође на помолу а то су Индија и Бразил. Такође није за потцењивање ни остатак азијских земаља. Сем тога те земље имају и висок број незапосланих што ће довести до још већег смањења цене радне снаге и пада цене производа на свим тржиштима света. Док на западу цене буду скакале, тамо ће цене падати.

Четврто: Кина је прошле године проглашена за највећег извозника у свету. Гледајући финансијски то је сада тако, а гледајући по количини извезене робе а то је оно што се не види, Кина је много, много већи извозник. Рецимо, ако се једна машина из Немачке прода за 100.000 евра а иста таква машина из Кине за 10.000 евра кинезима је потребно да би били на првом месту да продају 11 машина. Кина може производњу једне машине да изгуби али не и Немачка. Данашњи немачки скок производње је резултат слабљења других чланица ЕУ а не резултат стварног опоравка економије.Та масовност производње у ствари Кинезима даје неслућену предност у односу на све друге. Кина, што се тиче производње неће имати проблеме са западом јер на западу више и не постоје производње, Кина ће имати проблеме са Индијом, и осталим азијским земљама које су тек у успону а бројчано су веома велике.

Ако су производње тамо у Азији поставља се питање шта ће радити остатак света, какве услуге тај део света може да ради да би преживео. Што се тиче Русије за њу не треба бринути јер они имају све и сировине и енергенте ако немају производњу не морају баш да брину али шта је то што данашњи запад може да понуди. 

ЗАШТО ЈЕ ДОШЛО ДО ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ

Да бисмо боље разумели зашто је дошло до економске кризе, прво треба да се разлучи шта је то што сачињава једну привреду у свакој држави, а то су три основна елемента.

Прво: Капитал
Друго: Радна снага или народ
Треће: Буџет

Капитал је приватан и он је власништво појединца и са тим капиталом не само западне државе него све државе у свету немају никакве везе сем "обавезе" да га штите у иностранству. Држава има користи само од капитала који је у њиховом власништву.

Народ или радничка класа као и буџет су остали и данас сачињавају привреду свих држава. Народ или радна снага и буџет, без капитала су економски гледајући нешто што је равно нули.

Капитал је 1990 кренуо из земаља запада на јефтинија тржишта радне снаге да би дошао до екстра профита јер за капитал не постоји реч патриотизам. Сваки капитал се води једном водиљом а то је да се што више увећа и то је један од стварних и правих извора данашње кризе.

Одласком капитала из земаља запада остао је народ и буџет. Народ који сада остаје без посла и буџет који све више трпи социјалне притиске и постаје велики дужник а самим тим се ствара несигурност и неповерење за било какво озбиљније улагање. Народ или радничка класа остаје без посла јер се капитал све више сели на повољнија подручја и судбина народа или радничке класе га уопште не занима иако су га они стварали. Такође велики проблем западним владама су времена прошлости у ком је радничка класа имала велике плате и висок стандард а данас управо те две ствари највише трпе. Обичан грађанин запада не може да схвати како је до ове ситуације дошло јер је увек само радио и радио и уопште не може да претпостави куда све ово води, а води у његову пропаст и драстичан пад плата као и страховит пад животног стандарда. Не бих никако искључио и могућност револуције у западним државама. Буџет неће моћи да издржи социјална давања, држава неће моћи да запосли народ а капитал запада ће све више да бежи у "сигурнија" подручја. Штедњама у буџету креће права лавина негативних последица које ће се манифестовати кроз пад потрошње, градње инфраструктуре а самим тим пада и запошљавање и мањак посла за остале пратеће индустрије које ће прво повећавати цене, потом незапосленост и то до коначног бакрота и државе и народа.

Судбина западних земаља није више у њиховим рукама, она је данас у рукама држава попут Кине, Русије, Индије, Бразила и још неких азијских држава.

Радничка класа или народ у државама запада се налази сваким даном у све горој и горој ситуацији јер са једне стране имају огромне кредите за куће, станове, кола, годишње одморе, док са друге стране цене скачу, опада запосленост и плате се реално смањују све до момента док не остану без посла а самим тим и без кућа и станова.

Шта данас одржава те државе у животу да не банкротирају. Њихова валута, као и по мом мишљењу изненађеност и неспремност Кине, Русије, Индије, Бразила и још неких земаља Азије да преузму вођство света.

Запад је данас како видимо један најобичнији галамџија без пребијене паре са сигурном перспективом тоталног банкрота.

Али и ове нове замље реалне економије не могу да преко ноћи "оборе западне земље на леђа" јер би онда значајно уздрмали своје економије јер је запад био највећи потрошач њихове производње али ни они неће довека трпети западне земље и њихово разбацивање и показивање мишића. Хипотетички гледајући, Кина за један дан може да уништи долар да све своје девизне резерве избаци на тржиште на продају где би долар вероватно увече тог дана вредео 1$=1цент$ али би у том случају највише ипак изгубила Кина јер би дугогодишњу доларску зараду изгубила за један дан. Америка би банкротирала а Кина изгубила једног од "добрих" купаца. Следећег дана би у Кини велики број људи остао без посла. Ово нам говори да се у наредном периоду мора тражити решење за $ јер неће нико никога да храни довека. То "храњење довека" данас одржава западне земље у стању оваквом какво је а оно је сваким месецом све горе и горе. Да кажем простије "живе од старе славе" без реалног покрића. Уз долар се шлепа и Евро. Реално, сада када се претпостављају или знају дуговања западних држава евро нема никакво покриће. По мени то је валута заједно са валутом британске фунте коју свакако треба избегавати и треба се везати за Швајцарски франак неко време док се не нађе ново решење.

Неолиберални капитализам који је САД форсирао је пропао и на њега неби трошио време. Штете које је нанео целом свету су немерљиве. Авантуризам појединаца који плаћа цео свет.

Гледајући списак земаља на Википедији као и висина њихових спољних дуговања, девизних резерви, златних резерви (уколико је оно тачно) неумитно се намеће питање ко је имао те паре да их позајми, где их је тај и када зарадио, и да ли их је поверилац имао у моменту зајма или их је само по потреби штампао и делио колико коме треба. Нејасан ми је одговор ко ће те дугове да врати. Неко ће морати тај чвор да пресече. Висина дугова казује да не могу данас кључне земље те дугове да врате да 100 година раде а ништа не троше. Висина дуговања обесмишљава сва економска размишљања и учења. Са оволиком висином спољног дуга свим државама у свету се не пише добро како у економији тако и у опстанку људске расе. Сматрам да се долази до фазе када ће свет морати или да оде у ропство појединаца или институција који су те паре штампали и делили или да земље дужници пресеку и траже да се види одакле су те паре дошле па уколико су штампане да се ти дугови не враћају. Садашња перспектива овим дуговима може да буде само један свеопшти светски рат, небитни су разлози битне су само последице. Сме ли се свет неодговорно понашати и пустити ове неодговорне појединце и институције да га униште.

ПЕРСПЕКТИВА УСА И ЕУ

Државе са толиким дуговима, свакодневни губитак радних места, пад извоза а повећање увоза, ја лично тим државама не видим перспективу. Видим само пад плата и стандарда становништва све до нивоа Азијских земаља тек тада је некакав крај рецесије за њих. Тешки социјални немири а не искључујем ни могућност револуције, залагање за крај капиталистичког система, крај НАТО пакта јер неће имати ко да га финансира. Предвиђам распад ЕУ а о томе да ли ће и у каквој форми опстати искључиво зависи од одлуке Кине, Русије, Индије и Бразила. Разлога за распад данас већ има довољно али се очекује и "мишљење" са стране. Најача држава ЕУ - Немачка се налази у веома тешкој ситуацији, има јако развијену машинску индустрију али која је пред пропашћу, јер ће је прегазити јефтина кинеска машинска индустрија. Све веће слабљење машинске индустрије у Немачкој ће подизати цене и убрзавати слом. Сем тога Немачка је једно или два места испред Србије у старости народа што ће им значајно отежавати ситуацију у будућности првенствено због пензија. Најбоље у целој ситуацији ће проћи земље са јако развијеном прехрамбеном индустријом. Због удаљености, рока трајања као и трошкова превоза производа домаћим фирмама ће бити лакше да изиђе на крај са конкуренцијом са Истока. У Немачкој се може очекивати скок економије али то је "привремени скок" јер Намачка је произвођачка држава. Резултат тог економског скока ће бити гашење конкурентских фирми у самој ЕУ а не повећање извоза ка земљама ван ЕУ.

Када кажем да им не видим перспективу мислим пре свега на то да их као некакву јединствену творевину не видим за 10-20 година. ЕУ не видим као некакву творевину, можда као неку веома лабаву безвизну унију, у којој ће се свако носити сопственим интересима. Јединствене политике неће бити јер то неће у том периоду одговарати никоме у свету а великим делом ни чланицама данашње ЕУ. Свака чланица данашње ЕУ ће желети да се бави пољопривредом јер ће једино та област имати перспективу али неће имати толико тржиште. За данашње земље чланице ЕУ долазе јако, јако тешка времена. Опадањем економске снаге и сам НАТО ће се угасити јер неће имато ко да га финансира. У свету ће доћи до значајног прекомпоновања снага као и до преиспитивања капиталистичког система. Запад данас живи на наштампаним парама а ми Срби најбоље знамо шта значи штампање паре после ког долази до скока цена и хиперинфлације. Стални протести и штрајкови ће стално слабити све више  државе чланице ЕУ.

Зашто ће доћи до преиспитивања капиталистичког система. Капиталистички систем привреде је био добар и напредан све до мемента док понуда роба се није изјадначила са потражњом за тим истим робама. Момент изједначавања понуде и потражње је уједно и врхунац капиталистичког система и сада капиталистички систем прети да узгрози људску расу и да свет доведе до глобалног рата и искорењивања народа. Држава ће морати да преузме улогу капиталисте да би уопште могла да одржи колико толико радна места јер капиталисте неће интересовати никакво улагање. Велика незапосленост, велика дуговања државе, мале плате, велика дуговања грађанства, социјални немири са скоро сигурним исходом револуције донеће неке нове закључке о капиталистичком систему. Ово сазревање ће трајати можда неко дуже време. Једноставно свет мора да пронађе нова решења. Долази време да свет пређе степеницу капитализма. У какав нови систем видећемо.

Наравно овај прелазак из капитализма у неки други систем ће свет пропратити падом многих влада, многим локалним ратовима, неизмиреним рачунима из прошлости. Несавршенство људске расе ће доћи до изражаја. Ово је криза силаска старога и доласка новог светског газде. 

Што се тиче Америке моје је мишљење да јој је судбина забетонирана само је питање да ли ће ту судбину прихватити мирним путем или ће кренути у ратове које ће сасвим сигурно изгубити али видећи потезе данас мислим да се Америка одлучила за овај други пут.

Постоје два пута економије запада а ово горе наведено је први пут, други пут им је ратна опција практично са Русијом, Кином и земљама у успону искључиво ради останка на месту број 1 у свету. За шта ће се запад коначно определити време ће показати. За сада колико видимо вежбају и ову другу опцију која би за комплетно човечанство била крајње катастрофална. Сме ли то свет себи дозволити.