Возачка у 75. години

Чика Лука Станојевић из Горње Краварице, код Ариља, урадио је оно што је требало још давно - у 75. години живота положио је возачки испит и тако постао, без сумње, најстарији новопечени возач у Србији, а вјероватно и на Балкану.- Лакше је возити него пјешачити - каже чича Лука, возећи се тек купљеним "стојадином", старим 30 година, додајући како је права штета што раније није положио возачки.

Варају се сви они који ће помислити како је чича Лука Станојевић чудак. Он је добродржећа старина, коме се није тек онако ћефнуло да у старости пожели оно што је пропустио у младости. Хтио је Лука још раније да има возачку дозволу и свој ауто, али, некако, није стигао од безброј пречих послова.

Пуних 60 година Лука је био кројач. Толико добар да је скоро сваком драгачевском момку сашио свадбено одијело. И, тако због посла око шиваће машине, затим на њивама, у малињацима и воћњацима, те због подизања троје дјеце, које је школовао до љекарских диплома, Лука није стигао ни да положи возачки испит, а камоли да себи купи макар најскромнији аутомобил.

И онда, у старе пензионерске дане, десило се и то. Прошле зиме, на Божић, дође из Ужица у село његов син Миле у "бијесном" џипу, новом новцијатом.

- Гледам џип, лијеп к'о слика, убио се за ове наше сељачке путеве. Рекох то Мили, онако, реда ради, а он ни пет ни шест, него: "Положи, тата, возачки и ево ти џип." А моја Винка ће ти, мало са подсмијехом: "Да ниси, Лука, мало поранио са возачким?" Ја само одговорих како сам се и с много већим невољама успјешно изборио у животу - прича чича Лука.

Што због ината, што због синовљевог обећања, Лука ријеши да се докопа возачке дозволе. С прољећним данима крене у Гучу да се информише да ли може полагати у овим годинама. Кад му рекоше да може ако добије љекарско увјерење, Лука правац у ужички Дом здравља. Љекари га детаљно прегледали и без двоумљења му потврдили да је способан за вожњу. Одатле крене у ауто-школу, гдје је на изненађење инструктора, саобраћајних полицајаца и кандидата који би му могли бити унуци, за два мјесеца успјешно завршио обуку.

Тестове је, како каже, положио из првог пута, а вожњу из трећег, јер му се током прва два полагања гасио мотор на раскрсницама. Тако је чича Лука поправио пролазност много млађим колегама возачима.

- Кад сам положио, инструктор и саобраћајац ме назвали првоборцем. Послије тога сам отишао у Полицијску управу и извадио дозволу која ми важи до 2010.године. Јесте кратак рок, али нека, продужићу ја њу кад истекне - вели Лука.

А онда чим је чича Лука добио возачку дозволу, син Миле му је, како је и обећао, понудио ландровер. Међутим, Лука је одбио поклон уз образложење да је џип много јак и брз. Само неколико дана касније, у Горњу Краварицу је из Крагујевца стигла једна прилично стара, али добро очувана застава 101, с којом је од љетос прешао неколико хиљада километара.

Лука Станојевић има велико имање у селу. Мада су у годинама, он и његова супруга стигну да уберу усјеве са свих 13 хектара земљишта. Има ту малина, купина, јабука, крушака, кромпира и жита, те понешто стоке, за властите потребе.

И поврх свега, нађу времена да се провозају у "стојадину", уживајући под старе дане.