Слободна електронска реч
На Дан слободе говора на Интернету који се обележава 12. марта, обично се гласније чују дискусије о границама ове слободе. Случајева злоупотребе слободе електронске речи има много, говоре експерти, мада то није повод да се одустане од таквог јавног блага као што је сама слобода доступа Мрежи.
Дан слободе говора на Интернету обележава се свега 4 године. Утврдила га је међународна организација Репортери без граница под патронатом УНЕСКА. Али тада, 2008. године, још је мало ко до краја био свестан колико огормну експлозивну снагу поседује Интернет и највише гласнији његов део – блогосфера. Данас експерти понекад називају друштвене мреже и блогове грађанским медијима, примећујући да по брзини и снази реакције на догађаје блогосфера понекад не заостаје за традиционалним медијима. И најпознатији пример утицаја електронске речи на политику: друштвене мреже гласно су одјекнуле за време „арапског пролећа“. У многоме оне су биле центар организације и координације деловања устаника.
У русији су се друштвене мреже и блогосфера претворили у озбиљну јавну трибину и за актуелну власт и за опозицију за време две предизборне кампање – парламентарну у децембру и председничку почетком марта. Слобода говора на Интернету очигледан је знак цивилизоване демократске државе, подвлачи блогер Антон Носик.
Слободу говора треба разматрати ван контекста једног дана. То је свесна неопходност свих дана у години. Неслобода говора у сваком случају угрожава нормалну људску егзистенцију. Противници слободе говора на Интернету желе да претворе демократску државуу тоталитарну клоаку.
Између осталог, тамо где постоји слобода, увек се појављује искушење да се она злоупотреби. На намипулацију слободом електронске речи низ земаља одговорио је цензуром Интернета, а понекад и хапшењима блогера који су најватренији опозициоанри. Ка одговор на такву својеврсну филтрацију информација Репортери без граница назвали су свој списак непријатеља Итернета. Сада су на њему Мјанма, Кина, Куба, Иран, Северна Кореја, Саудијска Арабија, Сирија, Туркменистан, Узбекистан и Вијентам.
Новоизабрани председник Русије Владимир Путин залаже се против цензуре у мрежи. Блокирати и цензурисати Интернет је немогуће, иначе ће он изгубити свој смисао, говори министар за везе и масовне комуникације Игор Шчеголев.
Истовремено многи експерти примећују да злоупотреба слободе онлајн изражавања наводи да се замислимо о формирању појединих механизама регулисања Интернета како би се осигурали његови корисници. Начини заштите могу да буду најразличитији – од саморегулације професионалног удружења о којем говори пре годину дана формирана руска Лига безбедног Интернета, која обједињује велике ИТ- компаније, оператере мобилне везе и интернет-ресурсе, па до строге законодавне борбе против сумњивог садржаја.
Борећи се за слободу говора на Интернету, треба се придржавати компромиса између слободе кретања у Мрежи и безбедности боравка у њој, сматра интернет-аналитичар Иљја Сачков.
Сваки правобранилац који говори о слободи говора на Интернету треба да има у виду да је безбедност компромис између слободе и ризика који може да буде изазван неким контентом. Имам у виду не политички контент, већ дечију порнографију, штетни софтвер, сајте превараната. Ове ресурсе априори треба затварати.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/Ed Yourdon/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Запад се припрема за рат пуног обима до 2030. године, изјавио је заменик министра спољних послова Александар Грушко...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Остале новости из рубрике »















