Браћа по крви

ГОДИНА 1916. Бадњи дан. Изнурени, понижени и издани српски војници и избегли народ умиру на јадранским обалама. Чекају да их савезници збрину. Регент Александар Карађорђевић у очајању пише руском цару Николају Другом:

“У најтежем тренутку обраћам се Вашем императорском величанству, у које сам увек полагао своје последње наде с молбом за вашу високу интервенцију. Да спасем војску од сигурне пропасти”.

Из Петрогада је брзо одговорено. Руски цар је, примивши апел, одмах упутио ултиматум Енглеској и Француској - “Уколико се српска војска не избави из Албаније, и то одмах, Русија раскида савез са Антантом и склапа сепаратни мир са Немачком”.
Време садашње. Српски народ поново на тешком фронту. У одбрани Косова и Метохије, сада, ево, и Републике Српске. И, као у прошлости, најснажнија нада - Русија. Њена сада већ чврста одлука да не дозволи наметање независности Космета, распламсала је у славјанским душама у Србији нове и снажне емоције вишевековне блискости двају народа.

За универзитетског професора Саву Живанова, политиколога и експерта за међудржавне српско-руске односе, довољна је само реченица којом се очитавају актуелне везе Москве и Београда. Он каже:
- Русија је опет уз Србију, као и већим делом током протекла два века.
Путиново “њет” Западу и срчана подршка народа, у коме је косметско питање зближило славенофиле и “западњаке”, охрабрили су Србе. Одговорили су браћи Русима ових дана масовном петицијом захвалности са свих меридијана преко глобалне мреже. Уз то, једно истраживање које је недавно обавио часопис “Нова српска политичка мисао”, потврдило је да Руси међу Србима уживају такво поверење да би им подарили све. Од породице до власти.

Да ли је увек кроз историју било тако.
- Многе околности допринеле су руско-српском разумевању, зближењу, сарадњи, подршци и помоћи - казује проф. Живанов. - До тога је, у првом реду, долазило када су се у високом степену поклопили национални и државни интереси наше две земље. Али, на то су утицале и неке околности дугог историјског трајања: словенска блискост, припадност истом, византијско-православном духовном кругу, вековна црквена и културна сарадња, заједнички пријатељи и непријатељи.
Историчар, др Славенко Терзић, објашњавајући односе Србије и Русије у прошлости, наглашава да је Русија била главни, најчешће једини спољнополитички савезник Србије и Срба, у целини, у борби за национално ослобођење и уједињење. Али често и права маћеха.

- С друге стране - каже овај историчар - Срби нису били увек приоритет руске политике на Балкану. Русија је, на пример, 1876. до 1877. била спремна да се споразумева са другим силама на штету српских интереса. Пристала је и на анексију Босне и Херцеговине 1908. Али, и касније ће се, у време Јељцина показати неразумевање. Што није случај са народом.

Царска Русија у време Николаја Другог узима се као најбољи пример узајамне братске српско-руске помоћи. Петроград је, све до своје коначне пропасти, био снажан ослонац Србији. Падом царства, Србија је имала прилику да се одужи земљи, коју су генерације тог времена, па и потоњи, звале: мајка. Отворила је врата десетинама хиљада прогнаника, непожељних у постоктобарској Русији.

“И, дођоше они тако, као наша браћа рођена, што су се с далеког и тешког пута вратили. Савише се с нама око Пећке патријаршије. Рађају овде децу и заједно се бранимо од Арнаута”, записао је сећања предака Ранко Радојевић, из Пећи.

После су, у Другом светском рату дошла нова српска браћа, само друге боје. Ковали су братство и јединство. У крви. Земаља које су сковали (Совјетски Савез и Социјалистичка Југославија) више нема. И Русију је много касније погодио Јељцин, а Србију бомбе НАТО алијансе - доказ да нас мајчица није заштитила. Јељцинова бусања у груди и обећана помоћ завршавали су се празном реториком. Остали смо сами.

Уз жртве, из тог ужасног пролећа 1999. године, остала је још жива рана, отворена изостанком руске помоћи. Тек је залечена Путиновом обновом сарадње у складу са традицијом. Али, у складу и са сопственим интересима. Према Србији, региону и на светској сцени.

ПОГЛЕД ИЗ МОСКВЕ

ПОЛИТИЧКИ односи Русије и Србије имали су увек своје успоне и падове. Кад је год Русија постајала јача оживљавали су односи са најјужнијим “братјами славјанами”. Слабљењем Русије у војном, економском и другом смислу аутоматски се одржавало и на смањењу подршку Србима. Тако је било много пута до сада, што се види по односима двојице последњих председника Русије, Бориса Јељцина и Владимира Путина.
Јер, председник Јељцин је морао да води рачуна да по сваку цену сачува добре односе са Западом јер је од њих добијао спасоносне кредите. Путин више не мора, тако да је и руска подршка Србији данас много одлучнија и јаснија.

Између Србије и Русије, пак, деценијама нема спорних питања. Добре односе, нажалост, ми смо све мање у стању да реализујемо на практичном нивоу, јер нам је економија преслаба. Оно што не успевамо на економском плану, реализујемо у духовној сфери. Наш најбољи извозни производ су култура и спорт. Нема човека у Русији који није чуо за Емира Кустурицу. Популаран је и Горан Бреговић, као што су некада били Ђорђе Марјановић и Радмила Караклајић. Што се спорта у Русији тиче, праву револуцију у кошарци направио је наш Дуда Ивковић. Познат је и наш одбојкашки тренер Зоран Гајић, а на добром имиџу Србије данас раде Славољуб Муслин и Светсилав Пешић.

ЦРКВА

Црквене везе Руса и Срба датирају од 12 века када су руски монаси од Немање да тражили помоћ за градњу храма на Светој Гори, каже наш владика Антоније Пантелић који је на челу нашег подворја (амбасаде) СПЦ у Москви. Касније су везе српске и руске православне цркве осцилирале због историјских околности.
- Важно је знати да је наша црква показала велику љубав према Русима после Октобарске револуције. У Сремским Карловцима је основан Свети синод РПЦ у иностранству - каже владика Антоније.

ЕКОНОМИЈА

ИАКО руководства Русије и Србије годинама желе да побољшају економску сарадњу, структура се годинама не мења. Извоз у Русију је 252 милиона долара, а увоз милијарду и 511 милиона. Највише продајемо “Таркетове” подне покриваче и “Хемофаромове” лекове. Ове године је повећан и извоз наших јабука у Русију. Поред тога, из Србије се извози паркет, жица, метално посуђе.
Што се руског извоза тиче, чак 43 одсто је нафта, затим 30 одсто чини гас и око 5,5 посто је алуминијум. Осталих двадесет одсто извоза су разни метали.

АКАДЕМИК ЈЕВГЕНИЈ ПРИМАКОВ, БИВШИ ПРЕМИЈЕР: НИСМО РАВНОДУШНИ

- Срби су нам врло близак народ. Хвала Богу, прошла су времена у Русији када се могло занемаривати јавно мњење. Данас се оно неће зауставити само на историјским, традиционалним и, на крају, емоционалним разлозима. Већина у Русији је на страни Срба који су више од осталих пострадали последњих година на Балкану.

ДР АНДРЕЈ ШЕМЈАКИН, ИНСТИТУТ БАЛКАНИСТИКЕ: УВЕК УЗ СРБЕ

- Много је историјских доказа који показују да је Русија увек била уз Србе, поготово кад су они били у тешкој ситуацији. У свим ратовима Русија и Србија су биле на истој страни. Руси знају да цене српско гостопримство и исказану љубав кад су на Балкан стигле избеглице после Октобарске револуције.

ДР БОРИС ШМЕЉОВ, ДИПЛОМАТСКА АКАДЕМИЈА: НАЈВЕРНИЈИ САВЕЗНИК

- На Балкану је Србија увек била и данас јесте највернији савезник Русије. После распада Југославије новонастале државе су тражиле нове савезнике. Али Србија никада није заборављала свој однос са Русијом. Јасно је да у свему томе велику улогу има и традиција, јаке везе и иста религија.