ЕУ: Прекривач од разнобојних крпица уместо солидарности

Пројекат додатног опорезивања берзанских операција у оквиру еврозоне који Немачка енергично лобира фактички је замрзнут. Шеф немачког министарства финансија Волфганг Шојбле (Wolfgang Schäuble) је дијапазон мишљења колега из ЕУ упоредио са „прекривачем од разнобојних крпица“ (ein Flickenteppich). Покушаји уједињавања свих тачака гледишта никако не успевају. Тему наставља писац прегледа Сергеј Гук.

За британског премијера Дејвида Камерона понуђени план је „лудило“. На њега се може пристати само уколико се тај порез уведе у целом свету, што је у старту немогуће. Али у супротном берзански играчи ће напустити лонднску финансијску платформу, па ће земља изгубити приходе који чине десет одсто националног БДП-а.

Са Великом Британијом се солидарушу Шведска и Чешка. Ирска одбија да подржи план без учешћа Лондона. Луксембург заступа став „или свих 27 учесница или ниједна“. Француска има свој план. Холандија и Аустрија су сумњичаве. Да ли је дакле још један покушај регулисања делатности финансијских тржишта осуђен на пропаст због националног егоизма? Мишљење професора Јакова Миркина, директора Института за финансијска тржишта и примењену економију.

„У питању није толико национални егоизам колико рационалност увођења пореза на финансијске трансакције. Уопште није сигурно да ће порез елиминисати финансијске ризике. Само ће бити укључен у нето вредност услуга финансијских институција. Постаће саставни део банкарске камате. На крају крајева тај порез ће сносити реална економија и становништво. Друго: није рационално да се уводи селективно јер је свет глобализован. Токови капитала слободно напуштају једне платформе и одлазе на друге. Тако да није рационално да једна група земаља уведе тај порез док постоје офшор зоне са минималним опорезивањем и док велики финансијски центри теже ка смањењу пореског терета. Требало би тражити друге инструменте којима се може регулисати шпекулативна активност. Требало би обратити најозбиљнију пажњу на оно што се дешава на тржишту деривата, на регулисање појединих врста шпекулативних уговора.“ 

Прошле јесени се за увођење пореза на берзански промет у свих 27 земаља ЕУ залагала Европска комисија. У Бриселу је израчунато да би чак и мала камата од 0,01% донела заједничком буџету 57 милијарди евра на годишњем нивоу. Али скептичари и даље траже од Европске комисије да изради темељне прорачуне: како би се нови порез одразио на еконамски раст, запосленост и животни стандард? Немци планирају да на неформалном састанку министара финансија ЕУ у Копенхагену крајем марта наставе да полако раде на одбрани свог става.