Четири Карађорђеве звезде за три рођена брата

Прокупље – Ове јесени навршава се 95 година од ослобођења јужних крајева Србије и Косова од вековног турског ропства. Тим поводом, у Народном музеју Топлице припремили су изложбу посвећену носиоцима Карађорђеве звезде из овог краја, а објављена је и књига Радоја Костића о 111 Топличана који су то одликовање заслужили. У овој књизи је и запис о браћи Милачић, из села Беле Воде код Прокупља. Мајка Тодора и отац Захарије испратили су у ослободилачки рат петорицу синова. На крају шестогодишњег војевања, кући су се вратила тројица, са четири Карађорђеве звезде и многобројним другим одликовањима, али их мајка није дочекала – убили су је бугарски војници за време Топличког устанка 1917. године.

Син Божидар, као поручник српске војске, пао је на Солунском фронту 1916. године, а његов брат Братимир је погинуо борећи се у јединици под командом војводе Косте Пећанца. Обојица су одликована Карађорђевом звездом са мачевима.

Ђорђе Милачић се вратио из ратова као капетан, чак са две Карађорђеве звезде, а Бранислав као поручник који је касније дошао до чина потпуковника, док је најмлађи Душан стекао титулу доктора наука у Француској и био управник Народне библиотеке.

О Ђорђу Милачићу, двоструком витезу Карађорђеве звезде, забележено је да се прославио у извиђачким и диверзантским акцијама у Првом балканском рату и добио медаљу за храброст. У Другом балканском рату, Ђорђе је после битке на Брегалници поново одликован медаљом за храброст, а у Првом светском рату, за јунаштво на Церу и у Колубарској бици, орденом Карађорђеве звезде, као и орденом Белог орла. Командовао је на Солунском фронту најелитнијом, другом четом Гвозденог пука и прославио се у борбама за коту 1212, где је заробио 45 непријатељских војника и једног високог официра, а за тај подвиг је добио и други орден Карађорђеве звезде са мачевима. У току само месец дана четири пута је рањаван.

Када је издао наредбу о похвалама 1917. године, командант 1. армије Живојин Мишић навео је да је поручник Ђорђе Милачић „показао у свим борбама да је неустрашив јунак“.

„Он може служити као пример највеће храбрости и пожртвовања“, записао је војвода Мишић о Ђорђу Милачићу, носиоцу две Карађорђеве звезде са мачевима, три ордена Белог орла, златне и сребрне медаље за храброст, као и француског Ратног крста са палмом. Иначе, Ђорђа су 1941, као пуковника југословенске војске, окупатори одмах интернирали у Немачку, одакле се вратио после рата.

Божидар Милачић је Карађорђеву звезду заслужио у одреду војводе Вука на Солунском фронту код Лерина. Он је залегао за митраљез да би спасао своје ратне другове и погинуо штитећи им одступницу. Опевао га је познати песник Милосав Јелић.

Братимир Милачић је у време повлачења српске војске преко Албаније остао код куће, јер је био тешко рањен. У време Топличког устанка он се прикључио војводи Кости Пећанцу као његов ађутант. Страдао је две године касније, код Пећи. Он је у породичној воденици Милачића сачувао велики део докумената о Топличком устанку. Посмртно је одликован сребрном Карађорђевом звездом.

И Бранислав је прошао албанску голготу, борио се на Солунском фронту у редовима Гвозденог пука као и његова браћа. У чину потпуковника дочекао је априлски рат 1941. године и, као и брат Ђорђе, одведен је у заробљеништво. По повратку у Прокупље, био је један од најугледнијих грађана.

Душан Милачић, као ђак-наредник, после повлачења преко Албаније, послат је у Француску на школовање. Тамо је касније и докторирао, био један од наших најбољих преводилаца француске књижевности и управник Народне библиотеке. У Прокупљу не постоје споменици јуначкој браћи Милачић, нити има улица са именом неког од њих. Само још потомци чувају документа која сведоче о слави њихових предака.