Устав 2.0 за Европу?

Ових дана у Копенхагену, престоници Данске која сада председава ЕУ, на неформалном састанку министара иностраних послова ЕУ немачки министар иностраних послова Гидо Ветервеле изјавио је да је дошло време за повратак разматрању политичких питања сазрелих у Европи. И међу њима он је на чуђење многих неочекивано навео питање Устава ЕУ.

Европа постоји не само ради борбе против криза, преиметио је на поменутом састанку у Копенхагену шеф немачке дипломатије. Тамо је он и предложио да се започне нова дискусија у Уставу. Као што се зна, нацрт овог документа био је одбачен 2005. године у току општенародних референдума у Француској и Холандији. Сменио га је Лисабонски споразум који је ступио на снагу 2009. године после превладавања мноштва преграда. Чинило би се, питање јединственог Основног закона за Европу је скинуто са дневног реда. Мада, како се сада испоставља, не заувек.

Питање шта би тачно хтео да види Гидо Вестервеле у Уставу 2.0, ако искористимо компјутерски термин, министар је оставио отвореним. Али неке идеје је ипак изнео. Реч је као прво о општенародном избору председника ЕУ. Истина, његова овлашћења су нејасна – на пример, какви ће бити његови односи са Европским саветом и Европском комисијом. Осим тога, Вестервеле је предложио да се размотри нацрт будућег Устава на општенародним референдумима, што је демократичније.

Одлучно против идеје немачког министра изјаснио се министар иностраних послова Шведске карл Билдт. Питање Устава сада није актуално, изјавио је он, пошто Лисабонски споразум ни из далека није себе изживео. Неблаговременом сматра нову дискусију и низ експерата. Као, на пример, шеф одељења за земље и регионе руског Европског института Владислав Белов.

Тренутно је то питање које са тачке гледишта првостепених проблема не стоји на дневном реду, говори Белов. Зато не могу чак да претпоставим чиме је изазван дати предлог господина Вестервелеа. Видим за сада неопходност унишења промена у механизме регулисања кризних ситуација – у првом реду у буџетској сфери. Остала питања могу да сачекају. Зато што данас ни са председником Европског савета, ни са Врховним комесаром за спољну политку посебних проблема у ЕУ нема.

А политиколог Даниел Флоран из немачког удружења за политичку експертизу сматра да ако је неко и потребан ЕУ, онда то није председник већ пре европски парламентарци пуни осећања сопственог достојанства и спремних за отворене дискусије.