Неће морати да се гладује

Русија може да постане један од водећих испоручилаца хране на светском тржишту, за то она има све услове. Према прогнози УН, увећање бројности становништва Земље са 7 до 9 милијарди људи до 2050. године захтеваће значајно увећање производње хране.

У принципу Русија може да постане један од кључних фактора на светском тржишту намирница много раније од 2050. године. Ради тога постоји и ресурсна база, и земља, и вода. Све то чини огроман аграрни потенцијал земље. Питање је само у томе како га правилно искористити, говори председник Руског савеза индустријалаца и предузимача за агроиндустријски комплекс Иван Оболенцев.

Можемо да хранимо и себе и читаву Европу, и Африку, чак ако таква потреба буде, Америку. Спремни смо да испоручујемо све врсте хране, можда изузев егзотичног воћа. Све остало имамо и количину намриница можемо да удвостручимо, утростручимо и да помножимо са 10. Ради тога једноставно треба променити прилазе грани.

У првом реду, говоре аграрци, треба успоставити логистичке ланце од произвођача ка потрошачу. Понекада на њиховом путу са њиве у погон за прераду губи се половина узгојене продукције.

Паралелно са успостављањем реда у унутрашњем превозу, непходно је изаћи на светско тржиште, док је Москва превише слабо заступљена на међународним тржиштима намирница. Слика треба да се промени ступањем у СТО, сматра генерални директор Агросистема Алексеј Дјумулен.

За последњих 50 година ми смо били одрезани од процеса исхране света. Из разних, пре свега политичких разлога. Зато нас просто нема у међународној прехрамбеној заједници. У њу треба доспети, свакако!

Рад у том правцу тече пуном паром. У Москви на бази Московског државног универзитета формиран је Евроазијски ценатар за прехрамбену безбедност. Како је истакао његов директор Сергеј Кисељов, Центар треба да постане водећа светска истраживачка, експертска и образовна база која игра важну улогу у решавању проблема прехрамбене безбедности и на регионалном и на глобалном нивоу.