Будућност државе Србије
Тајкуни, политичари, амбасадори, оптужбе, контраоптужбе и демантији, Србија заиста увек има чиме да се забавља. Само је питање где је у тој „забави” и држава? Да ли је дорасла новом типу изазова? Чини се да скоро свака дискусија о државној политици почиње и завршава истом тезом: држава је у дефанзиви, њена моћ да влада топи се.
Да ли, дакле, у време глобалне економије многе владе, па и наша, постају пуке слуге међународног тржишта? На „левици” и на „десници” у Србији сви се данас радо, или нерадо, клањају глобалном капитализму. Праве дебате о „глобализацији”, било да је то лоша или добра ствар, било да смо против ње или је прихватамо. И онда, наравно, имамо афере којих смо сведоци ових дана.
Дакле, хајде да проблем покушамо да сагледамо оптимистички и песимистички. Оптимисти би рекли да је влада изгубила део слободе да руководи привредом по својој вољи и да је смањени економски суверенитет државе логичан резултат победе међународног капитализма, који, опет, убрзава технолошки напредак и ублажава глобално сиромаштво.
Песимисти сматрају да је потребна равнотежа између ефикасне државе и економске ефикасности коју могу да обезбеде тржишне снаге. Песимисти кажу да је корист од глобализације много мања него што оптимисти претпостављају, а штета много већа.
По њима, ако користи има, она се неправедно дели унутар друштва, што је кључни моменат који оптимисти игноришу.
Песимисти признају да се у глобалном капитализму богате капиталисти, а не радници, и да ће међу радницима најгоре проћи неквалификовани. Глобализација ће повећати неједнакости, погоршати сиромаштво и све више водити у социјалну „искључивост”. Данак ће бити плаћен, чак и да глобализација успе под својим условима, у тренутку када способност владе да одговори на њу слаби. А неспособност било које владе да делује поткопава темеље демократије, и када напредовање тржишних снага увуче капитализам у нову кризу – Маркс ће се последњи смејати.
Најновији талас штрајкова у Србији је, заправо, то. Ко је онда у праву, оптимисти или песимисти? Можда држава, па и српска, и није толико у дефанзиви, можда глобализација и неће одиграти одлучујућу улогу у одређивању будућности државе, а можда и слабљење овлашћења државе и није тај данак за одговарајуће користи, коначно, можда су ефекти глобализације преувеличани, јер глобализација главни задатак не извршава довољно темељито?
У државама развијене економије основно питање није да ли је демократија компатибилна са глобализацијом, већ, наизглед мало чудно, да ли је демократија уопште компатибилна са слободом? Јер, демократија и слобода су, наизглед, две стране исте медаље: може ли бити једне без друге? Заправо, слобода и демократија свакако су повезане, баш као слобода и капитализам, али су песимисти у праву када постављају питање може ли капитализам и даље срећно опстајати паралелно са демократијом.
Наиме, песимисти сматрају да ће се капитализам на крају показати толико социјално катастрофалан да ће демократске државе бити напросто угушене у таласу штрајкова и протеста, а уместо њих ће доћи недемократски режими. Могућ је и нешто другачији сценарио: попустљиве према антилибералним вредностима, демократске државе ће можда капитализму поставити такве захтеве и ограничења, па ће он, заједно са слободом, и лагано слабити. Новонастали политички поредак би опет могао да буде „демократски”, али зато ништа мање дисфункционалан и, у крајњем случају, ништа мање тирански.
У сиромашнијим државама, попут Србије, народ стрепи од глобализације и економске несигурности. Било која власт у Србији склопила је мир са светом бизниса. Наравно, ера велике владе мртва је у целом свету, па ни наша влада не види себе као браниоца организованих синдиката, нити као присталицу јавних трошкова. Речи као „предузетништво” и „шансе” потпуно су се одомаћиле. Наши постсоцијалистички левичари, ако су још уопште и левичари, одбацили су традиционалне реторичке фигуре, па чак и омиљене инструменте економске контроле, иако левица у Србији тврди да се њене традиционалне вредности у односу на капитал и раднике нису промениле. У предизборним обећањима у Србији сви се помно чувају било каквог обећања да ће ојачати улогу државе. Иако су привлачне стране колективизма и антииндивидуализма очигледно популарне код бирача, посебно кад немају везе са дискусијама о политици неопходној да би се спровели у дело. Демократији одговарају такве вредности. Капитализму не одговарају.
Но, чак и да је ова процена потпуно исправна, зашто звучи уверљивије претпоставка да ће демократија поткопати капитализам, а не обрнуто, како кажу песимисти глобалне економије? Одговор је једноставан: зато што се то управо збива последњих 60 година.
Покушајте у свему томе препознати наше тајкуне, политичаре, акредитоване амбасадоре, оптужбе и демантије. Демократију и глобализацију. У држави Србији.
- Извор
- Српска дијаспора
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















