На смену еуфорије у вези сa евром ступа скепса
Редовни попис становништва 19-милионске Румуније, објављен у фебруару открио је нагли пад броја становника од 2,6 милиона. Маса људи је из све снаге гласала против постојећег поретка. Недостатак потражње и перспективе у иностранство у потрагу за бољом судбином тера пре свега омладину. И Румунија у томе није усамљена. Одлазак становништва Источне Европе бележи се свуда – од Пољске, Летоније и Литваније до Хрватске, Србије и Бугарске.
Криза није заобишла ни Источну Европу. Пољуљала се економија Румуније, Летоније и Мађарске. Као узрок опадања темпа економског пораста стручњаци наводе утицај процеса који се одвијају у Европској зони. Овај закључак се садржи у реферату који је објавио Институт за међународну компаративну анализу у Бечу (Wiener Institut für Internationale Wirtschaftsvergleiche). ММФ и ЕУ су под хитно морале да прибегну финансијским инјекцијама од више милијарди како би се њихови источни партнери одржали на површини. Природно, кредити су оптерећени условима налик на грчке: смањење државних трошкова, пре свега у социјалној сфери – плата, пензија, помоћи. На пример, у Мађарској су слојеви становништва с малим приходима осиромашили за још једну трећину. У Румунији су пензије у просеку спале на 150 евра. Социјална структура Летоније је максимално скресана. И тако даље.
Становништво се прилично охладило према идеји уласка у Еврозону, укључујући и релативно имућне земље као што су Чешка и Пољска. Њихови лидери данас више воле да прећуте датум уласка у чланство у елитни валутни клуб. Или се ограђују опаскама: наводно, још нису дорасле потребним условима. У ствари, више воле да сачувају оперативни простор.
Академик РАЕН Вјачеслав Сенчагов, руководилац Центра за финансијско-банкарска исраживања, каже:
„Ипак сам склон мишљењу да је то разумно решење. Компликовано је и проблематично ширити зону евра у условима турбулентности. Проблем дугова је веома и врло озбиљан. Не треба журити (с уласком), по мом мишљењу. Мислим да у овој ситуацији предност треба дати националној валути.“
Ову тачку гледишта дели и професор Борис Рупцов, шеф катедре за хартије од вредности Финансијске академије:
„Нису све земље ЕУ жарко желеле да уђу у Еврозону. И садашњи догађаји показују да је у неким случајевима боље сачувати независност у новчано-кредитној полицији, да је то корисније. Треба разматрати сваки конкретан случај посебно. Не може се дати недвосмислен одговор шта је боље – пливати заједно или појединачно. Питање ширења Еврозоне није нарочито актуелно у садашњем тренутку.“
Аустријско економско издање „Виртшафтблат“ (Wirtschaftsblatt) чак не изражава чуђење због све веће скепсе у Источној Европи према идеји јединственог валутног простора, већ због тога што се еуфорија показала тако чврстом да је трајала све до недавно.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/fdecomite/cc-by/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Украјина није спремна да постане део ЕУ због величања нацистичких сарадника, изјавио је Карол Навроцки...
Остале новости из рубрике »















