Александар I

Руски цар Александар I дошао је на власт захваљујући дворском преврату. Дана 12. марта 1801. године у пола два по поноћи гроф Пален је Александру јавио да је убијен егов отац цар Павле Први. Већ у свом првом манифесту нови цар се обавезао да ће народом управљати „у складу са законима и срцем своје мудре бабе“ (Екатерине Велике).

Различите личности су о Александру I писале: „слаби и лукави властодржац“ (А. С. Пушкин), „то је прави Византијац... препреден, неискрен, лукав“ (Наполеон), „крунисани Хамлет кога је целог живота прогањао дух убијеног оца“ (А. И. Герцен).

По мишљењу великог кнеза Николаја Михајловича, цар „никада није био реформатор, а првих година своје владавине био је већи конзервативац од својих саветника“. Али је Александар I укинуо све новине које је својевремено увео његов отац: ослободио племиће и духовна лица од физичких казни, укинуо Тајну експедицију која се бавила истрагом и жестоким кажњавањем оптужених. По први пут у историји Русије кметовима је признато законито право власништва над земљиштем, а спахије су добиле основ за ослобађање кметова са земљиштем уз новчану надокнаду.

Године 1803-1804. спроведена је реформа народног образовања: од сада је образовање постало доступно представницима свих друштвених миљеа, уведен је континуитет наставних програма и отворени нови универзитети. Старе колегије из доба Петра Великог замењене су министарствима. Нови начин управљања државом одржао се све до 1917. За владе Александра Првог Русији су припојене Грузија, Финска, Бесарабија и Азербејџан и Варшавско војводство. Почетком Отаџбинског рата 1812, пошто се уверио у своју неспособност да управља војском, Александар је команду предао Барклају де Толију, па затим М. И. Кутузову. Ратни успеси руске војске учинили су да Александар I одлучује о судбини Европе, па се 1813-1814 нашао на челу антифранцуске коалиције и ушао у Париз предводећи савезничке армије. Године 1825. добио је веродостојне податке о завери у војсци, па је отишао на југ желећи да обиђе војна насеља, али се јако прехладио. Неочекивана смрт Александра I, који је иначе био здрав и релативно млад, допринела је бројним легендама. Према једној од њих Александар I се повукао са власти и остатак живота провео као старац Фјодор Кузмич који је преминуо 1864.