"Кресање" владине администрације што прије, то боље

Аларматан је податак да тренутно око 28,5 посто запослених у Србској ради у Влади и владиним институцијама, што је међу највишим процентима у Европи. У овоу цифру нису урачунати запослени у јавним предузећима код којих је такођер изражен проблем презапослености. Нажалост, РС је и рекордер по висини разлике између плата у јавном и приватном сектору. - Овакво стање чини вишеструку штету домаћој економији и друштву у цјелини. Без спровођења дубоких реформи у овим областима бит ће тешко ојачати повјерење између грађана и власти. Нови систем утврђивања плата би требало да буде базиран на јасном принципу да свако радно мјесто у јавном сектору буде плаћено онолико колико је плаћено упоредиво радно мјесто у приватном сектору, наводи се у анализи објављеној у новом броју кварталног монитора Удружења економиста РС - СWОТ.
Још прије неколико година „СWОТ“ је указивао на овај проблем, јер је 2008. године просјечна плата у јавном сектору била већа за цијелих 64 посто од просјечне зараде у приватном сектору.
У 2008. години плате у јавном сектору су доживјеле енорман пораст, а то је било омогућено тадашњим порастом јавних прихода након увођења ПДВ-а. Најновије истраживање Свјетске банке (БиХ - Преглед јавних расхода и институција) је показало да је у претходних пет година дошло до значајног повећања потрошње на плате у јавном сектору и да је овакво стање у све већој мјери неодрживо. Упозорава се да је у јавној администрацији РС, упркос забрани новог запошљавања која је уведена крајем 2010. године, примљено нових 80 радника и 220 наставника.
Такође, указује се и на проблем прекомјерних плата и накнада у јавној администрацији у односу на еквивалентне плате у приватном сектору.
Оваква неусклађеност плата у јавном и приватном сектору чини вишеструку штету домаћој економији, јер фискални терет за домаћу привреду постаје неодржив, дошло је до убрзаног пораста дефицита републичког буџета и фондова, јавни сектор као далеко највећи послодавац кроз своју политику плаћа (која се базира на расположивости јавних прихода и политичким циклусима, а не на тржишним принципима) онемогућава развој здравог преговарања између послодаваца и синдиката у приватном сектору и такођер јавни сектор је као послодавац постао нефер конкуренција приватном сектору.
Истовремено атрактивност запослења у јавном сектору довела до сузбијања предузетничке иницијативе, посебно код младих, који често наводе запослење у јавном сектору као прву опцију у пословној каријери.
„СWОТ“ предлаже нови систем утврђивања плата који би требало да буде базиран на принципу да свако радно мјесто у јавном сектору буде плаћено онолико колико је плаћено упоредиво радно мјесто у приватном сектору.
Подсјећају и да расходи за лична примања ове године учествују са чак 47 посто у средствима буџета РС која остају расположива у буџету након исплате годишњих рата унутрашњег и ино-дуга.
Значи, кад из буџета буду исплаћене пристигле рате дуга, скоро половина преосталих средстава се одваја за плате! У Србији и Хрватској упоредиво учешће плата је далеко мање (23 посто и 20 посто респективно).
Овакво стање огромног рачуна за плате запослених у Владиним институцијама (који на годишњем нивоу, рачунајући и трошкове запослених у институцијама БиХ, које плаћају грађани РС, износи више од милијарду КМ) је посљедица и прекомјерне запослености као и преплаћености у јавном сектору.
Из „СWОТА“ питају како да грађанин са осмијехом плаћа порез када зна да посланици из РС у Парламентарној скупштини БиХ зарађују више од 5.000 КМ мјесечно, а да у исто вријеме мјесечна помоћ за особе у стању социјалне потребе износи 41 КМ?