Терористи и имигранти „учествују“ у председничкој кампањи у Француској

Месец дана пре прве туре председничких избора у Француској драма у Тулузу може битно да имени ток предизборне кампање. Под сумњу су доведена не само питања безбедности, већ и имиграциона политика Француске. Социолог Жан Вјар у интервјуу за Глас Русије рекао је како могу да се одразе догађаји у Тулузу на председничку кампању.

У председничкој кампањи појавиће се питања безбедности и тероризма, о којима пре ових догађаја није било речи. Први пут у последњих 20 година ово питање нија било централна тема предизборних дебата и програма.

Шта мислите, да ли ће кандидати променити усмерење својих предизборних програма?

Не, ја мислим да ће пре свега изменити тон. У крајњој линији, надам се у то. Француско друштво је потресено, то је постало озбиљна траума, зато што је реч не само о низу злочина, већ и о убиству деце, и то никоме не иде у главу. Неусмњиво, тон председничке кампање треба да постане много блажи, зато што сад људи пре свега желе мир. Други моменат: драма у Тулузу двојако ће се одразити на председничку кампању. Са једне стране, увек у сличној кризној ситуацији актуални председник представља власт. Ми знамо много примера, како у Русији, тако и у Енглеској, када су појаве насиља у друштву одиграле на руку актуалним руководиоцима земље и они су били поново изабрани углавном зато што су се у том критичком тренутку налазили на власти. А друге стране, поново је постало акутно питање проблема интеграције миграната у француско друштво. Наравно, то је појединачно узета личност и слично, али то се пресеца са дебатама о интеграцији које су обухватиле читаву Европу. У том контексту сложено је рећи како ће реаговати људи. Они могу да подрже идеју обједињења, на којој између осталог инсистира кандидат социјалиста, говорећи да у Француској заједно живе људи разних религија, и да треба користити ту разноврсност, а не раздвајати их. Или друштво може да нађе да је тачна тачка гледишта према којој би било боље држати имибрацију у строгим оквирима. Драма у Тулузу може да да супротни ефекат, данас је тешко то предвидети.

На тај начин не можемо данас да говоримо о томе за кога од кандидата ова ситуација ће бити повољнија.

У прво време највероватније је да се додатне поене добити ултрадесни, али не до те мере да избију међу лидере. Овај ефекат може да траје недељу-две, али тешко је давати прогнозе за крај предизборне трке, зато што се вести ређају таквом брзином да ће се за три недеље догађаји у Тулузу помало заборавити.

Да ли је било у историји Француске преседана када су трагични догађаји постали одлучујући и председничкој кампањи и мењали распоред снага?

Догађаји из 1988. године у Новој Каледонији, на острву Увеа, у којима је погинуло преко 20 особа, одграли су против премијера Жака Ширака. Он се кандидовао за председника и на крају је изгубио, без обзира на добре резултате првог круга. Терористи (Национални социјалистички фронт ослобођења Канака) узели су као таоце припаднике жандармерије, у замену за које су тражили пружање независности Новој Каледонији. Ширак је наредио да се јуриша.

И 2002. године, такође уочи избора, десио се инцидент у Орлеану, био је претучен и опљачкан 80-годишњи мушкарац. И Французи до данас памте његово окрвављено лице, које су преносили сви канали. Тада су свој рејтинг поправили ултрадесничари и пошло им је за руком да се пробију у други круг.

Али у датом случају, два лидера држе се на 27-30%, други показатељи не премашују 15%. Не искључујем да цифре могу помало да се промене, али мало је вероватно да ће се десити кардиналне промене у распореду главних снага.