Разговарали смо о свему, а и шире - изјавио је Злаја Лагумџија после првог састанка са Жељком Комшићем у оставци, најављујући други састанак, с којег ће исти Жељко изаћи без оставке. Антологијском филозофском мишљу „разговарали смо о свему, а и шире“, Злаја је унео потребну и довољну дозу неизвесности која ће обезбедити да политичка сапуница под насловом „Лажна оставка Жељка Малог“ преузме примат у БиХ и постане популарнија и од фамозне „Тохољеве коверте за Контакт групу“. Истовремено, лидер СДП-а је бацио рукавицу у лице највећим светским мислиоцима који још увек одгонетају шта је то „шире од свега“.
Али да пређемо преко филозофске, стилске и логичке диверзије под насловом „О свему, а и шире" и да се позабавимо узроцима и последицама Комшићеве оставке. Наводно принципијелном Комшићу засметала је непринципијелна политика коју води врх СДП-а. Интересантно је да му није засметало то што је на функцију хрватског члана Председништва БиХ дошао бошњачким гласовима. То је, ваљда, принципијелно. Попут Шћепана Малог који се издавао за руског цара и Жељко је годинама принципијелно глумио хрватског господина „члана", разбијао хрватску конститутивност у БиХ, која је, захваљујући и њему, достигла степен потпуне политичке и националне фрустрације. Лажни члан Жељко Мали годинама је принципијелно икебанисао у СДП-у, градећи тој партији толико јој потребни мултиетнички плашт. Проблем и за њега и за партију је постало то што се и сам почео скривати иза тог плашта.
Неартикулисан у политици, трапав у дипломатији, неотесан у јавној комуникацији Лажни члан је у једном моменту схватио да је у стање опште запуштености дошао захваљујући свом страначком шефу Злаји, коме је савршено одговарао баш такав какав јесте. Политичким речником казано - никакав. Одједном му је, таквом какав јесте, синуло да ако Злаја настави да га множи са нулом, више неће смети ни да помисли на Вука, а ни Коштуници да поручи да ће остати и без прста и без руке. Заболела га је непринципијелна политика врха СДП-а, иако га није болело што је та партија годину дана магарчила грађане БиХ, не дозвољавајући да се испоштује воља бирача и да се формира власт. Пукао је и поднео оставку, пожелевши да бар тако нанесе мало душевне боли свом шефу.
Све остало се дешавало по сценарију класичне политичке сапунице, у којем се још од почетка, од тренутка када је Лажни члан усликан са Бакиром Хаџиомеровићем на поподневној кафи, знало да је оставка лажна, баш као и цела политичка фигура друга господина члана. Увидевши да је сценарио исувише сувопаран, стари драматуршки лисац Злаја није допустио да све заврши без кулминације - „драматичне" седнице Председништва СДП-а на којој се друг члан поклопио ушима, Злајиним обећањем да се више неће кандидовати за шефа и часном пионирском речју свих другова да ће коначно ударнички засукати рукаве и почети да праве државу.
Шта смо још сазнали из лажне оставке Злајиног Малог? Сазнали смо да шеф државе (Комшић) и министар спољних послова (Лагумџија) са целокупном братијом државних и федералних функционера одржавају партијске састанке у по радног времена. Јесу ли на радним местима узели слободан дан? Хоће ли им два дана бити одбијена од годишњег одмора? Хоће ли Комшићу бити смањена плата зато што са Бакиром Хаџиомеровићем седи у кафићу „Златна рибица", уместо да је на радном месту, у Председништву БиХ и да ради посао за који је дебело плаћен? Хоће ли се они који се бусају у прса и тврде да крваре зарад БиХ почети макар формално да је поштују? Хоће ли личним примером показати да је држава ипак важнија и јача од партије? Можда се и о томе може поразговарати на седељкама СДП-а. А и шире.
