Лиценце под сумњом због сукоба интереса

Надлежне институције у РС сачиниле су јединствену листу услова које морају испунити приватни факултети да би се ограничило неконтролисано отварање приватних високошколских установа. Пажљива анализа издатих и ускраћених лиценци за ову академску годину, показала је да ни упркос строгим правилима нису онемогућена ургирања или утицаји политичких партија.

Иницијатива да се оштрије регулише рад приватних високошколских установа у РС показала је пуно мањкавости - шест приватних универзитета и шест факултета добило је лиценце за ову школску годину иако неки од њих очигледно нису испуњавали све тражене услове. Лиценце нису добила три факултета, а један још чека одлуку. Да ли ће поједини факултет добити лиценцу или не - једнако зависи од тога ко је на челу или ко ургира у име факултета, као и од тога да ли испуњава високе стандарде.
У серији чланака које је Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) објавио почетком 2006. под називом „Универзитети пали на испиту“, сачињена је анализа све присутнијег тренда отварања приватних факултета у БиХ, који наплаћују велике школарине, а нуде неадекватне услове за студирање, низак ниво знања и неквалификоване професоре.
У јулу 2006. РС је донела нови Закон о високом образовању с циљем да ограничи број приватних факултета уз примену оштријих критеријума. Министарство просвете и културе РС оформило је трочлане комисије да провериле који факултети испуњавају потребне услове: имају ли пуно власништво над зградом у којој је смештен факултет, одговарајући број стално запослених професора, потребан број наслова у властитој библиотеци, квалитетне студијске програме. Закон је прописао и успостављање Савета за развој високог образовања и осигурање квалитета који би надгледао рад комисија и осигуравао њихову непристраност у процесу разматрања документације, просторија и наставног кадра.
Али, Савет никад није успостављен. Представници Министарства тврде да се није пријавио довољан број квалифкованих кандидата како би се формирао Савет. Осим тога, у комисијама које су процењивале резултате 16 високошколских установа, нису се нашли инспектори из Министарства који су најкомпетентнији да оцењују њихов квалитет. Многи од чланова комисија су били у сукобу интереса јер су - били запослени у установама које су оцењивали.

Примена правила

Антон Касиповић, министар просвете и културе РС у недавном разговору са новинарима ЦИН брани стручност комисија и начин на који је Закон проведен. Он каже да се Савет може и касније успоставити и да би за њега био сукоб интереса да инспектор касније контролише рад факултета којима је као члан комисије омогућио добивање лиценце.
Од свих високошколских установа којима је ускраћена лиценца, једино Факултет за примењену уметност у Добоју није задовољио ниједан од критеријума: зграда, књиге или професори.
Висока школа за предузетништво и бизнис из Приједора је такође остала без дозволе, иако ради већ 12 година, а њене дипломе су међу првим приватним факултетима у БиХ стекле међународно признање.
Представници Факултета попут професора Радмила Кондића, одбили су интервју под изговором да се не желе појављивати у медијима.
Званичници из РС су и раније покушавали затворити ову високошколску установу, због - како се чини - политичких мимоилажења. Југослав Вук Тепић, начелник Одељења за високо образовање Министарства просвете РС, каже да је комисија препоручила ускраћивање лиценце због неразрешених власничких односа. Из документације се види да је један део зграде у власништву Кондића, други у власништву факултета, док се трећи води на име некадашње више школе.
„ИБ Цолеџ“ из Приједора такође није добио лиценцу, јер се зграда у власништву факултета налази на територији ФБиХ у Босанској Крупи. Министар каже да је реч о питању месне надлежности, јер комисија из РС нема овлашћења у ФБиХ. Међутим, у исто време, министар није затворио сребреничко одељење сарајевског Правног факултета. Каже да Факултет делује „потпуно нелегално“, али се не жели мешати у његов рад због изузетно сложене политичке ситуације у граду у којем је убијено више од 8.000 Бошњака.

Негативан одговор

Висока школа „Примус“ из Градишке није добила ни позитиван ни негативан одговор из Министарства. Тепић тврди да су Градиштани закаснили са захтевом и да се он још разматра. То додатно време је ишло на руку власнику овог факултета Ранку Бакићу који је у међувремену почео тражити нову зграду јер факултети без одговарајућег простора у свом власништву не би смели добити лиценцу.
Касиповић каже како му је Бакић недавно јавио да је купио простор и да је привео крају ту пословну трансакцију. Он је рекао да ће му Министарство омогућити да настави са радом како би извео генерације студената који су већ на некој години студија, а почеле су и припреме за школску 2008/2009.
Са друге стране, Министарство се није двоумило, нити одлагало издавање лиценцеУниверзитету за пословни бизнис и менаџмент из Бањалуке, иако ни он не поседује зграду.
„У августу 2006. почели смо да градимо зграду која ће имати 3.000 квадрата корисне површине. Проблем простора је премоштен, јер не можете у кратком периоду направити зграду. Зграда је под кровом. Ми имамо власништво“, каже директор Универзитета Љубиша Младеновић.
Када је Комисија посетила Универзитет добила је на увид документацију о новој згради, урбанистичку и грађевинску сагласност и уговоре о изнајмљивању зграде у којој се тренутно одржава настава. Младеновић каже да се не може сјетити имена чланова комисије који су предложили доделу лиценце, али се из евиденције види да су чланови те комисије били Драго Бранковић, Милош Сорак и Јасмин Комић - сва тројица професори у овој високошколској установи.

Дискретан притисак

Колеџ здравствене неге из Бијељине, којим руководи директорица Љиљана Томић, добио је лиценцу, а званично је отворен 5. новембра ове године. Закон међутим налаже да настава на свим факултетима мора почети најкасније до средине октобра. Но, факултет је нашао моћног преговарача у лику Миладина Драгичевића, саветника председника Владе РС Милорада Додика, који је посетио министра да би разговарао о решењу. Министар Касиповић је рекао: „Господин Драгичевић, коме не знам име, јесте долазио, али да будем потпуно коректан, није тражио од мене да дам сагласност за рад тог факултета, али јесте тражио да одговорим што је могуће пре. Тај папир је стајао на мом столу док нисам чуо мишљење директора Завода ...о цијелом том студијском програму. Још једном сам погледао извјештај Комисије и одлучио“, каже Касиповић.
„Нисам покушао да утичем на одлуку. Само сам рекао да им се, уколико је Комисија завршила и ако је извештај позитиван, изда решење, да не чекају сву ту процедуру. Мене су звали наши из странке из Бијељине. Ја не знам ту жену, али њен муж је ваљда члан странке па су они звали“, каже Драгичевић.
Универзитет за пословне студије у Бањалуци поседује реновирану зграде од 1.800 метара квадрата. Учионице су опремљене врхунском опремом, а 20 професора је запослено у сталном радном односу. Међутим, добивање лиценце није ишло нимало лако. Прва Комисија која је посетила ову високошколску установу, затражила је на увид не само банковну гаранцију, него и банковне изводе и биланс успеха, што Закон не налаже као услов за добијање лиценце.
„Када је направила извештај, Комисија је написала да немамо простор. Све што имамо сада имали смо и тада, али они то нису хтели да погледају. Реаговали сми и тражили од Министарства да пошаље другу комисију која је погледала сву документацију. Дошао је и министар да се увери“, каже директор Радован Клинцов.
И министар Касиповић потврдио је да је „било жестоко негодовање са овог универзитета на манир, начин понашања, начин разговора који је водила Комисија, што су оснивачи те високошколске институције оценили као тенденциозно“.

Поклони или подмићивање?

Југослав Вук Тепић, начелник Одељења за високо образовање Министарства просвете РС, тврди да није било политичких притисака на Одељење којим руководи. У најгорем случају, каже, могло се радити о поклонима или мањим услугама. „Ситни поклони типа флаше пића или неког ситнијег предмета мање материјалне вредности не могу се схватити као покушај подмићивања, али је таквих случајева било и ми смо то, наравно, одбијали. И наравно да су то погрешно тумачили они који су слали те поклончиће“, каже Тепић.