Баштина је питање духовног идентитета

БЕОГРАД , 26. новембра (Тањуг) - Место српске духовне баштине Косова и Метохије у Европској култури назив је округлог стола који ће се одржати 30. новембра у Центру "Сава" у организацији Министарства вера и Министарства за Косово и Метохију (КиМ), најављено је данас на конференцији за новинаре у Влади Србије.

Државни секретари Министарства вера Милан Брдар и Невена Витошевић Чеклић, као непосредни организатори, нагласили су да је реч о научном скупу у коме ће учествовати 15 стручњака позваних да допринесу обнови и очувању споменика културе на Косову и Метохији.

Округли сто и изложбу "Српско културно наслеђе Косова и Метохије" отвориће министри вера и за КиМ, Радомир Наумов и Слободан Самарџић.

Учесницима ће се обратити епископ рашко-призренски Артемије и архиепископ цетињски Амфилохије а најављени су и гости из Белорусије, Русије и Швајцарске, Иван Чарота, Алексеј Лидов и Макс Вебер.

Радном делу скупа претходиће пројекција филма о манастиру Високи Дечани "Чувари тишине" аутора Драгана Елчића.

Према речима државног секретара за КиМ Душана Пророковића, баштина јужне српске покрајине је питање нашег духовног идентитета а овај округли сто је прилика да се на њене вредности укаже светској јавности.

Он је подсетио на албанске манипулације о пореклу манастира на Косову који према њиховим тврдњама нису део српског културног наслеђа већ "косовске аутохтоне баштине".

На овој конференцији, како је рекао, стручњаци ће указати на пропусте у обнови порушених светиња и потребу заштите свих споменика културе у покрајини на чему и Министарство за КиМ већ увелико ради.

Нагласивши да су у сарадњи са Епархијом рашко-призренском утврђени приоритети, Пророковић је рекао да Министарство и надаље неће доносити никакве одлуке без Српске православне цркве и Републичког завода за заштиту споменика културе.

Међу приоритетима су цркве Средачке жупе и Манастир Свети Архангели код Призрена, задужбина цара Душана, који је симбол успешне српске државе и који ће први пут после 550 година бити темељно обновљен.

Према речима Пророковића, неопходно је заштитити српске светиње да се не би поновила судбина од 17. марта 2004. године па је одлучено такође да се манастир Пећка патријаршије опаше каменим зидом.